Остваривање станарског права у Хрватској, нови покушај

Избегли Срби из Хрватске, носиоци станарског права, који нису повратили своје станове, могу да се обрате Српском народном вијећу у Загребу које може да им помогне у решавању стамбеног питања. Планирано је збрињавање више од 8.000 људи.

Шефица правног тима Српског народног већа из Загреба Татјана Вукобратовић Спасојевић рекла је у интервјуу за РТС да  сви они који желе стамбено да се збрину у Хрватској, а који се нису збринули у другим земљама могу поднети захтев за стамбено збрињавање уколико су имали у Хрватској одређену имовину.

Овај пројекат иако решава стамбено питање, неће утицати на враћање имовине која је Србима одузета или уништена у Хрватској, шта они тачно добијају?

Питање коначног решавања избегличких и прогнаних тема је Српског народног веће у Хрватској и тешко ће бити решено, јер је почео касно. Да је кренуо у послератном периоду, он би имао свог ефекта, ми смо скептични али смо ту као подршка пре свега на терену. Ми смо подршка по уредима жупанисјким, да људи прикупе ту документацију, а наравно подршка смо и подносиоцима захтева, то нам је циљ.

Ко има могућност да поднесе захтев, на кога се односи?

У овом моменту могућност имају сви они који желе стамбено да се збрину у Републици Хрватској, а који се нису збринули у другим земљама, нису се на пример збринули у Србији, у избеглиштву су све ове године, нису добили никакво стамбено збрињавање, они могу поднети захтев ако су имали у Хрватској одређену имовину.

У пуно случајева најчешће су то бивши носиоци станарског права, људи који су имали друштвене станове, избегли су 90-тих, многи су избегли почетком рата а враћају се последњи, они су у најгорој ситуацији. Поднели су затеве пре неколико година а још их нису решили.

Нема никаквог рока за подношење захтева, то су захтеви и сви су некако процесуирани. Десили су се случајеви да су људи поднели затхеве и 2005. године, у међувремену људи се нису јављали, интересовали, нит су им се обраћала државна тела. Сад смо дошли у ситуацију да не можемо до тих људи.

Неки су променили адресе, неки нису живи, околности животне, проширили су породице, што је добро, али ти се захтеви морају допунити да би се донело позитивно или негативно решење. Они неће добијати своје станове нити куће из којх су изашли, добијају замену за своју имовину

Шта је с онима који не желе да се врате?

Ако су друштвени станови ту се не могу сигурно вратити, ту је замена стамбнео збрињавање, али Република Хрватска у свом националном програму већ одавно збрињава носиоце станарског права, ако је то кућа може се добити стамбени материјал за стамбено збрињавање под условом да немате другу имовину усељиву, сличне квадратуре у рецимо Србији.

Ако не желе да се врате они ће морати да решавају интерграцију ту где јесу, морали би се обратити својим локалним повереницима, да виде каква је ситуација на терену.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом