Вуковарски бранитељи траже условљавање Србије

Председник Штаба за одбрану хрватског Вуковара Томислав Јосић је  рекао да ће њихови чланови на превременим парламентарним изборима подржати ону политичку опцију која као услов за затварање поглавља 23 у преговорима уласка Србије у ЕУ буде захтевала од Београда исплату ратне штете за, како наводе, прекомерно гранатирање Вуковара 1991. и одштете за ратне заробљенике заточене у српским логорима.

"Подржат ћемо оне који за затварање Поглавља 23 буду захтевали и доставу Протокола отуђених од ЈНА из вуковарске болнице, давање података о неоткирвеним масовним и појединачним гробницама, враћање хрватског територија у границе међународно признате Републике Хрватске као и укидање универзалне правне јурисдикције коју је прогласила Србија", навео је Јосић на конфренцији за новинаре.

И члан Штаба за обрану Вуковара Маријан Живковић каже да Хрватска не сме да пристане на отварање ни једног поглавља у преговорима око уласка Србије у ЕУ све док се не пронађе и последња нестала особа из 1991. године.

Удружење Хрватских ратних инвалида Домовинског рата (ХВИДР-а) такође се противе давању сагласности Хрватске за отварање преговора између ЕУ и Србије у поглављу 23 Правосуђе и основна права док, како кажу, Србија не испуни хрватске услове.

ХВИДР-а сматра да Хрватска "не сме ни помишљати на деблокаду преговора нити може допустити да Србија уђе у ЕУ док не испуни услове укидања Закона о универзалној надлежности за ратне злочине на подручју бивше СФРЈ, којим Србија улази у надлежност Хашког суда и даје себи за право хапшење било којег бранитеља на основу, како наводе, лажних оптужница.

"Дипломатска дефиниција 'избегавања сукоба надлежности' бранитељима не значи ништа нити обвезује Србију па ће, ако се тај закон не укине, бранитељи стално живети у страху од европских налога за хапшење по захтевима Србије, што је најављено из српског тужилаштва за ратне злочине", саопштили су из ХВИДР-а, преносе медији.

Они сматрају да осим укидања спорног закона, Хрватска мора тражити од Србије хитно решавање питања несталих особа, а будући да још није решено питање накнаде ратне штете, ХВИДР сматра да Хрватска треба да инсистира на спровођењу Закона о потврђивању Споразума о нормализацији односа између Хрватске и некадашње СР Југославије, односно извршењу Споразума о остваривању правичне накнаде за сву уништену, оштећену или разорену имовину.

Из ХВИДР-а подсећају да ниједна хрватска влада, а посебно не ова, нема мандат хрватског народа да опрости Србији и да сагласност за отварање преговора између ЕУ и Србије док званични Београд, како наводи, не испуни све наведене услове.