Тужилац тражи строжу казну за Мујановића

Суђење у вези масакра над српским цивилима током рата у Босни и Херцеговини тиме ће поново бити предмет расправе пред судским инстанцама.

Поред адвоката Мујановића жалбу на пресуду је уложио и државни тужилац, саопштио је Покрајински суд у Линцу.

Тужилац Дорис Фиала сматра да је висина изречене казне премала, јер се Аустријанцу босанског порекла пребацује 16-оструко убиство, троструки покушај убиства, као и паљење кућа.

Он је осуђен за учешће у муслиманском нападу на српско село Сердари на тероторији Котор Варош 17. септембра 1992.

Оптужени је до краја суђења негирао да је учествовао у нападу на српско село.

Око 20 муслимана је тог дана у месту Сердари убило седам мушкараца и седам жена, као и двоје деце, те запалило шест кућа.

Четири вође тог напада су пре две године у Сарајеву осуђене на казне затвора у трајању од девет до једанаест и по година, али су прошле године те казне поништене, и у новом суђењу је један осуђен на 11 година затвора, двојица су ослобођена, а четврти је у међувремену преминуо.

Током суђења појавило се и име Аустријанца босанског порекла који живи у Линцу, што је довело до покретања суђења у Аустрији.

Суђење за масакр почињен током сукоба у Босни и Херцеговини почео је децембра прошле године, а обухватало је 23 дана суђења и саслушање око 30 сведока.

Сведоци су у изјавама били често несигурни, а многи су казали да не могу добро да се присете догађаја јер је прошло много година.

Међутим било је и изјава које су теретиле оптуженог.

Порота од шест чланова, након вишечасовног заседања, једногласно је оценила да је Аустријанац босанског порекла крив по оптужници.

Исто тако, они су једногласно негирали да је овај злочин застарео.

Даље је порота донела одлуку да се жртвама напада, које су преживеле, исплати 1.000 евра одштете за претрпљени бол.

Адвокат оптуженог Јирген Новотни рекао је да је пресуда за њега неочекивана и најавио је да ће размислити о улагању жалбе.

Његов штићеник од почетка суђења је тврдио да није учествовао у нападу на то село, као и да током рата у Босни и Херцеговини није носио оружје.

Аустријски суд, а не Хашки трибунал, се бавио овим злочином због чињенице да је аустријско правосуђе овај напад окарактерисало масакром, а не ратним злочином.