Јутарњи лист: Јосип Перковић у затвору постао велики верник

Уходио је, како наводе, хрватске емигранте, развио мрежу доушника у емигрантским круговима у иностранству, обрађивао је или налагао обраде оних које је служба сматрала хрватским националистима или терористима, међу којима је несумњиво било и насиља потпуно неуобичајених за једног интелектуалца или свештеника.

Перковић је, додаје се, догурао све до позиције првог човека републичког СДС-а у тадашњој СР Хрватској. Почетком 90-их се укључио у борбу за осамостаљење Хрватске па је, заједно с неким људима које је пре обрађивао, учествовао у стварању хрватских тајних служби, пише тај загребачки дневник.

Сада му се у Минхену суди за учешће у убиству хрватског емигранта Стјепана Ђурековића 1983. у Волфратсхаусену код главнога града Баварске.

Иза тог убиства, више то нитко не спори, наводи лист, стајала је тајна служба СФРЈ, као и иза низа других ликвидација.

На суђењу у Минхену, Перковић се до сада бранио ћутањем.

"Због свега тога није баш лако замислити тог човека, који греје оптуженичку клупу под оптужбом за тешко убиство, како скрушено стоји пред олтаром, слуша мису и склопљених руку моли: “Исповедам се Богу свемогућем и вама браћо да сагреших врло много... Мој грех, мој грех, мој превелики грех...”", пише Јутарњи лист.

А колико год то било тешко уклопити у његов профил, Јосип Перковић то ипак чини у минхенском затвору Штаделхајм, поврдио је његов адвокат Анто Нобило.

"Да, допуштено му је да иде у цркву у кругу затвора. То је његова лична ствар. Ја сам атеиста и не желим у то да се мешам. Не знам колико је Перковић практиковао веру и да ли је био верник", рекао је Нобило.

Додао је да зна да је Перковић још у школским данима био министрант у цркви.

"Је ли се Перковић под старе дане, у 72. години живота, заиста 'преобратио' и вратио вери у Бога? Је ли му било доста самоће у ћелији истражног затвора? Је ли то назнака могућег 'покајања' и у самом судском поступку или се можда ради о нечем посве другом? Одговоре на та питања зна само Јосип Перковић, чији коментар тренутно није могуће добити", наводи хрватски дневник.

Према информацијама из судских кулоара у Минхену, Перковићеви немачки адвокати затражили су средином априла од суда да њиховом клијенту одобри нешто блажи режим у истражном затвору.

Перковић се наиме у минхенском затвору у строгој изолацији налази дуже од две године, од краја јануара 2014. Све време био је сам у ћелији, није излазио у шетње у дворишту затвора с осталим затвореницима, а сви његови контакти били су строго надзирани. И посете чланова породице одвијале су се тако под надзором полицијских службеника уз обавезно присутног преводиоца.

Није могао ни да прими ни да пошаље писмо, а да га претходно нису прочитали задужени службеници.

Адвокат Нобило сматра да су тако строги услови непримерени, па је одбрана, каже, тражила да се њиховом клијенту омогући шетња у дворишту заједно с другим затвореницима да би ипак могао да оствари какве-такве социјалне контакте.

Суд је тај предлог одмах и прихватио.

Тако је Перковићу допуштено да посећује католичке мисе у капелици у кругу затвора, а први пут су му одобрени и ненадзирани контакти са затворским свештеником и његовом сарадницом која говори хрватски језик.

Сврха тих контаката, како се наводи, требало би да буде духовна обнова, односно психолошка помоћ затворенику Перковићу.

Перковић је осим тога преко својих адвоката тражио и добио дозволу да преко затворских свештеника прима библијске текстове на хрватском, као и црквену штампу.

Тако Перковић осим докумената везаних уз судски спис сада у својој ћелији чита и Глас Концила, из којег се може информисати о верским, али и другим догађајима у Хрватској, пише Јутарњи лист.