Без заједничког става о ентитетском гласању

Европски комесар за проширење Оли Рен и министар спољних послова Шведске Карл Билт стижу сутра у Сарајево, где се у уторак настављају разговори са политичким лидерима Босне и Херцеговине.

Амерички амбасадор у БиХ, Чарлс Инглиш, рекао је да ће се у пакету предлога за преговоре наћи више значајних промена у доношењу одлука на нивоу БиХ.

Председник Републике Српске Рајко Кузмановић не очекује наметање решења у Бутмиру, нити санкције у случају неуспеха разговора, док премијер Милорад Додик тврди да РС ни по коју цену неће прихватити наметање уставних решења.

Судбина Канцеларије високог представника и ентитетско гласање су теме о којима у БиХ нема заједничког става.

Од саветодавне институције, која чува дух Дејтонског споразума, Канцеларија високог представника је, за 14 година, прерасла је у врховну власт у Босни и Херцеговини. ОХР мења, укида законе, смењује највише функционере, позивајући се на Бонска овлашћења.

Међународна заједница планира да БиХ ослободи статуса државе под протекторатом. Још, међутим, не постоји решење које би у том процесу осигурало стабилност.

"Нормално би било, а то се и очекује, да домаће институције, које постоје конституисане и демократски изабране, коначно преузму власт у Босни", сматра професор Факултета политичких наука Ненад Кецмановић.

Слободан Дурмановић, новинар телевизије БН, каже да је Брисел предвидео да се садашња канцеларија трансформише у канцеларију специјалног представника ЕУ, али да још није познато каква би овлашћења имао европски представник.

"Према ономе што смо до сада могли чути, изгледа да је сасвим сигурно да му неће дати бич попут бонских овлашћења", сматра Дурмановић.

Eтничко гласање блокира институције

Ентитетско гласање главна је тачка неслагања унутар БиХ. Бошњаци тврде да је оно постало етничко и да је узрок блокаде институција.

Република Српска на то увек одговори подсећањем на референдум о независности БиХ, 1992. године, када су били прегласани што је био повод за грађански рат.

У представничком дому парламентарне скупштине БиХ, у којем је две трећине посланика из Федерације БиХ, а једна из РС, одлуке се доносе ако две трећине посланика из сваког ентитета гласају "за".

"Како Бошњаци представљају надполовичну посланичку већину, у представничком дому могли би изгласати све што пожеле без механизма ентитетског гласања. Срби из Републике Српске би без тог механизма увек могли остати прегласани", каже Слободан Дурмановић.

Професор Кецмановић каже да српски народ "носи неку врсту, негативног искуства и колективне трауме у односима са друге две националне стране, да ће уколико, не буде ентитетских овлашћења, бити поново мајоризиран".

Незванично, постоји иницијатива да се и Савет министара БиХ, у оквиру Бутмирских преговора, преиначи у класичну Владу. То значи да би ингеренције ентитета биле смањене на уштрб централне власти, што опет доводи у питање равноправност.