Дани расплета у Хрватској, десет могућих сценарија

У случају пада владе и расписивања ванредних избора, Устав не предвиђа могућност да председник државе арбитрира тако да именује привремену владу, пише загребачки Јутарњи лист који предвиђа десет могућих сценарија.

Јутарњи лист наводи да ХДЗ може да избегне гласање о опозиву Карамарка управо захтевом Сабору да се гласа о поверењу Орешковићу, а председник Сабора Жељко Рајнер је већ најавио да ће захтеву за опозив премијера дати предност у парламенту.

Према Уставу, Сабор о поверењу премијеру и било ком другом члану владе најраније може расправљати седам дана од подношења захтева за његову смену.

Ако Сабор већином гласова свих заступника (најмање 76) изгласа неповерење Орешковићу, пада цела влада. Након пада владе, расправа о опозиву једног члана, Карамарка, постаје беспредметна.

Крајњи рок у којем је Сабор по Уставу дужан да расправља о Карамарковој смени истиче 28. јуна.

Ако се Карамарко повуче из владе то би могло да отвори нову могућност за договор Моста и ХДЗ-а о очувању коалиције и одложи саборске расправе о Орешковићевој смени.

Међутим, уколико одлука Комисије за утврђивање сукоба интереса буде у корист Карамарка, саборска одлука о Орешковићевој смени максимално би се убрзала, а ХДЗ би на крилима те одлуке наставио притискати заступнике мањина, Хриди и ХДССБ-а да дају подршку новој влади са актуелним министром финансија Здравком Марићем на челу, као и притиске на део заступника Моста.

Домољубна коалиција без већине 

У случају да пре расправе о захтеву за смену Орешковића Домољубна коалиција окупљена око ХДЗ-а не буде имала 76 гласова за формирање нове владе, могући су различити сценарији.

Део ХДЗ-а суочен са неизбежним превременим изборима може отказати лојалност Карамарку, одбити да гласа за Орешковићеву смену или покуша да угрози кворум пре гласања о смени.

Притом је изузетно важно на који ће се начин у гласању о Орешковићевој смени понашати заступници СДП-а: хоће ли дићи руке за смену и пад владе или ће се, због властите политичке рачунице, придружити делу ХДЗ-а и Моста у рушењу кворума те тако онемогућити пад владе.

Ако пре четвртка постане извесно да Домољубна коалиција нема 76 "руку" за нову владу, а Орешковић и његова влада буду смењени, расту изгледи СДП-а да већ ове седмице прикупи 76 гласова за самораспуштање Сабора те тиме осигура брз излазак на нове изборе.

Уколико Сабор изгласа неповерење председнику владе Орешковићу, а и даље остане нејасно има ли ХДЗ 76 "руку" за нову владу, могућа су два сценарија, наводи Јутарњи лист.

Први је да Домољубна коалиција има уставни рок од 30 дана у којем ће покушати прикупити најмање 76 гласова за нову владу. Ако ХДЗ у том року не успе да прикупи већину за прекомпоновање владе, председница је дужна да распише превремене изборе.

Према другом сценарију, већина заступника одмах након пада Орешковићеве владе може потписати СДП-ов предлог о распуштању Сабора. Тиме би се пут до превремених избора убрзао.

Ко би све чинио већину која подржава нову владу?

У случају да ХДЗ прикупи 76 "руку" за формирање нове владе, Хрватска би добила нову владу, којој би на челу био садашњи министар Здравко Марић.

Иако је за сада нејасно ко би све чинио већину која подржава владу, сасвим је јасно да би без Моста то била крајње разнородна и врло нестабилна саборска већина.

Могуће је, наравно, да се она с временом "подебља" новим отпадницима из Моста и других странака.

Нови мандатар мора Сабору представити чланове владе у року од 30 дана, али нема прецизних рокова у којима нови мандатар мора представити свој тим Сабору.

Претпоставка је, наводи лист, да би ХДЗ формирање нове владе покушао обавити што је могуће пре. У време прекомпоновања владе државу би водила Орешковићева влада која би имала статус техничке.

Ако Сабор не изгласа неповерење премијеру Орешковићу, он остаје премијер, а осим сасвим извесног одласка Карамарка из Банских двора, влада би вероватно претрпела још неке кадровске промене.

У случају да Мост прихвати предлог СДП-а била би створена лака већина с обзиром на то да је петорици мањинских заступника идеја самораспуштања Сабора далеко блискија од преслагивања, а према досадашњим изјавама, исто би учинила и два заступника ХДССБ-а.

У случају да председник Сабора Рајнер покуша да опструише уврштавање распуштања Сабора у дневни ред, нашао би се под до сада невиђеним притиском јавности и оптужбама да гура државу у потпуни хаос.

И најзад, председник државе, према Уставу, привремену нестраначку владу именује ако се након спроведених парламентарних избора у предвиђеном року не успе формирати влада која проистиче из парламента.

Међутим, у случају превременог пада владе и расписивања ванредних избора, Устав не предвиђа могућност да председник државе арбитира тако да именује привремену владу.

Падне ли Орешковићева влада, а покушај прекомпоновања не успе, Хрватску ће до нових парламентарних избора и формирања нове владе водити Орешковић, успркос томе што је изгубила поверење Сабора. Она би у том случају била техничка влада, пише Јутарњи лист.