Квадратура круга пописа у БиХ

Већ подељена земља додатно се дели – и то на папиру. Попис у БиХ дописао је и оне који у тој држави не живе. За разлику од 1991, када је у земљи било 43,5 одсто Бошњака, 31,2 одсто Срба и 17,4 процента Хрвата, уз готово 200.000 људи пописаних 2013. године Бошњаци чине 50,1 одсто становништва.

Српски члан Председништва БиХ Младен Иванић истиче да тај попис неће бити уважен у Републици Српској и да га РС неће прихватити.

Република Српска га не прихвата јер није учествовала ни у одлуци која ће се методологија применити.

"Сама процедура је незаконита, у изради програма нису учествовали ентитети", објашњава Радмила Чичковић из Завода за статистику РС.

Горан Николић из Института за европску политику објашњава да је разлика између оног што траже РС и Федерални завод у томе што РС тражи да људи који се школују и раде ван БиХ не уђу у стално становништво, што је пракса у свету. "Концепт сталног становништва уведен је 1991. у СФРЈ", рекао је Николић.

Тежња ка унитаризацији и редефинисању односа у земљи с три конститутивна народа – тако у Бањалуци читају резултате пописа.

"То инсистирање указује да се од тога нешто очекује. У досадашњој историји ове нове БиХ као самосталне целине имате стално настојање да бројчану предност бошњачка страна претвори у доминацију", истиче проф. др Ненад Кецмановић.

Ни 2016. не може да прође без помињања деведесетих.

"Бошњаци већ 20 година извлаче бенефиције тако што излазе са тезом да су они највише страдали у рату у БиХ. Ако је тако, онда би требало да их је значајно мање него пре 25 година, када је био попис", рекао је социолог Слободан Наградић.

Мења се и слика Сарајева од пре четврт века.

"Мислим да ће се показати да је тих, како неки кажу, 150.000 Срба који су отишли из Сарајева, по броју веће етничко чишћење него све остало што се десило на територији РС", каже Кецмановић.

И у РС је пописано мање Срба – за два одсто, али зато два пута више Бошњака, 15 одсто, док је реално стање, кажу, између шест и седам процената.