Хебранг неинформисан - ХРТ крив

Медијски јавни сервис Хрватске ових је дана, често, и сам вест. После једног коментара у квизу "Желите ли да постанете милионер", Тарик Филиповић замало да остане без ангажмана, а после кокетирања с председничком кандидатуром, Денис Латин и емисија "Латиница" враћају се на екране тек у јануару.

Најновија вест из Загреба гласи: Изборни штаб ХДЗ-овог кандидата Андрије Хебранга оптужује ХРТ да је њиховом дојучерашњем члану, данас независном кандидату за председника, пре емисије саопштио питања из опште културе, па је тако Андрија Хебранг оставио далеко лошији утисак од Надана Видошевића.

Где је граница између јавног интереса, и комерцијалног интереса који пред медије поставља тржиште?

Први човек ХРТ-а сматра да предводи јавни сервис који је, за разлику од већине на овим просторима, успоставио баланс између квалитета и гледаности.

"За мене је гледаност бит нашег посла, а ако она доноси и добар маркетиншки приход, онда је то за мене и додатни успех", рекао је генерални директор ХРТ-а Вања Сутлић.

Функцију јавног сервиса, готово сви ће вам рећи, ХРТ номинално испуњава. Има научне, образовне и садржаје за децу. На удару је Информативни програм.

"Смене су почеле пре две године, сузбија се сваки покушај да се бавимо истраживачким новинарством, људи се демотивишу, притискају, стављају се на места која нису адекватна њиховим способностима. Јако тужна и лоша фаза за ТВ новинарство у Хрватској", сматра аутор емисије "Латиница" Денис Латин.

Челни људи ХРТ-а кажу да с Медијским јавним сервисом Хрватске нико није презадовољан, али ни прекритичан и да то, како наводе, показује да се не удварају никоме. Програмско веће, које се из стручног угла бави програмом, и само је на удару критике.

Нада Зграбљић-Ротар са Универзитета у Задру сматра да би требало осамосталити потпуно рад Програмског већа ХРТ-а, али да без обзира на поједине "ексцесе и приговоре ствари сада иду у добром смеру".

Стручњаци подсећају да је, упркос критикама јавности и многих институција, уочљив велики напредак, посебно у односу на период пре 10 година.

Независност у раду руководство ХРТ-а заснива на чињеници да о њиховим приходима више не одлучују Влада и парламент.

Осим маркетинга, највише 9 минута у сату, законском одредбом дефинисано је да ТВ претплата износи 1,5 одсто просечне нето месечне зараде, што је сада око 10 евра.

На ХРТ-у, заједно са спољним сарадницима, има око 4.000 људи, а план је да из фирме, на разне начине, ускоро оде осам стотина људи.