Хрватски Јевреји, Срби и Италијани у Јасеновцу

Председник Координације Огњен Краус истакао је да је та комеморација одвојена од државне, јер је у Хрватској заиста на делу ревитализација усташтва.

Након полагања венаца и обреда који је служио хрватски рабин Лучано Моше Прелевић, Огњен Краус је истакао да одлуку о одвојеној комеморацији није хтео да мења. Да би је променио, каже, потребно је да се "нешто промени" у хрватском друштву.

"Ово је лавина која се котрља дуже од годину дана", рекао је и додао: "Поновићу – то нас подсећа на оно што се догађало у НДХ 1941. године, а почело је 1933. у Немачкој. Не желимо да се то и даље догађа."

Краус је рекао и да потпредседник владе и председник најутицајније владајуће ХДЗ Томислав Карамарко никада није осудио злочине почињене у том логору.

Председник Српског народног већа Милорад Пуповац рекао је да чињеницу да се ове године у Јасеновцу одржавају одвојене комеморације треба схватити као последњи моменат да се заустави релативизација усташког злочина и геноцида почињеног на том и бројним другим логорским и нелогорским местима.

У прилог оживљавању усташтва у Хрватској, Пуповац је навео марш 6.000 људи у Загребу са проусташким порукама, смењивање људи због њихове етничке припадности и слање расистичких и нацистичких порука, скандирање на утакмицама, посебно на утакмици Хрватска – Израел...

Истиче да се сада, уз подршку делова цркве, обилази земља, индоктринирају се људи да је Јасеновац био логор тек након усташког логора.

"Крвници се претварају у жртве клевета, а ослободиоци од окупације се претварају у крвнике и коначно филм који представља срамоту за нацију, јер је лаж, а долази министар (Хасанбеговић) и каже да је то прилог утврђивању истине. А сви знамо о чему је реч – о гнусном фалсификату и потерници против људи који упозоравају на пораст и обнаваљање националистичких и проусташких идеја", истакао је председник СНВ-а.

Пуповац је позвао хрватски државни врх да осуди те појаве јер је, како каже, то једини начин да се комеморација у Јасеновцу обележава само једног датума.

На опаску новинарке хрватског медија да износи озбиљне оптужбе и да "чак" говори о геноциду, Пуповац је бурно реагујући рекао да само констатује чињенице, које би свакоме требало да буду познате.

"Да ли смо дошли до тога да се на овом месту каже 'чак геноцид', ви сте зачуђени што ја на овом месту користим реч геноцид. Ми очекујемо од државних институција да то осуде, да не осуђују нас да делимо друштво, да наносимо штету угледу Хрватске, него онима који се облаче у усташке униформе, говоре 'за дом спремни'...", рекао је председник СНВ-а.

Уместо, како је рекао, прича о дијалогу, нека нас позову на разговор.

Јосиповић: Озбиљна ситуација, мењају се вредности

Бивши председник Хрватске и председник странке "Напред, Хрватска" Иво Јосиповић рекао је да се први пут у историји иде одвојено у Јасеновац, јер, "очито" су се снаге раздвојиле на оне који искрено верују у историју каква се одиграла и препознају тзв. НДХ као злочиначку државу и на оне који "пригодничарски са фигом у џепу" истичу хрватски антифашизам.

"Данас смо у једној озбиљној ситуацији, где се мењају вредности. Не говоримо о прошлости, већ о будућности, да ли ће ова наша лепа домовина поштовати европску традицију антифашизма, или ће се приклонити снагама за које смо мислили да су сишле са историјске сцене", рекао је Јосиповић.

Истиче да су тврдили да се бави пуком пропагандом, када је говорио о "усташкој змији" и додаје да догађаји последњих месеци у Хрватској говоре да је био у праву.

"Примери попут извикивања парола на стадионима, изјаве државних чиновника, па и неки високи страначки и владини функционери играју уз усташке песме. Шта ту треба додати...", каже Јосиповић.

Наредна комеморација ће бити одржана 22. априла под покровитељством државе, а 24. априла комеморацију ће одржати Савез антифашистичких бораца.

Концентрациони логор Јасеновац био је логор смрти и највеће стратиште у Хрватској. Формиран је током Другог светског рата као место затварања, присилног рада и ликвидација првенствено Срба, Јевреја, Рома, али и Хрвата и других у циљу стварања етнички чисте територије квислиншке НДХ.

У том логору су од августа 1941. до 22. априла 1945. људи убијани због своје верске, националне или идеолошке припадности. У његовом саставу су били логори у Брочицама, Крапју, Јасеновцу и Старој Градишки.

До сада се знају имена 83.145 жртава. Од тога је 47.627 Срба, 16.173 Рома, 13.116 Јевреја, 4.255 Хрвата и 1.128 Бошњака. Међу страдалима било је више од 20.000 деце.