Јовић: Хрватска влада нема програм за мањине

 Дејан Јовић рекао је гостујући у Дневнику РТС-а да је нова хрватска влада почела неспремно.

"На самој седници парламента је потврђена, чак није било ни целовитог програма те владе. Прва именовања изазавала су вал рекација, проблема и скандала и заправо то је јако лош почетак за ту владу", објашњава Јовић.

Сматра да ова влада нема никакав програм за мањине.

"Видели смо јуче чак и изјаву новог министра вањских послова да ће се поставити питање представништва мањина у Србији, у српском парламенту. Претпостављам да ће бити тренд смањивања заступника Срба у хрватском парламенту којих сада има три, а такође и повезивања тог питања са статусом, односно позицијом, представништвом Хрвата у парламенту Србије и да ће покушати да се искористи тај један пар, дакле онакав статус какав имају Хравти у српском парламенту, такав ће имати и Срби у хрватском", каже Јовић.

Додаје да ће се отворити читав низ питања који имају везе са Србијом и који имају везе са приступањем Србије Европској унији.

"Мислим да ће се отварање свих тих питања лоше рефлектирати на односе Срба и Хрвата и Хрватске и Србије уопште. Ми смо већ сада видели у овим протестима који су били против одлука да се привремено суспендује концесија за Z1, да је било изразито антисрпских парола и да у том смислу постоји вал вербалног насиља. Надам се да неће ескалирати у нешто горе", каже Јовић.

Чини му се, каже, да је позиција сваке мањине и сваке мале заједнице као што су Срби у Хрватској, изразито зависна од укупног стања у хрватском друштву.

"Срби у Хрватској нису толико издвојени из самог хрватског друштва да би за њих важила нека посебна правила. Чини ми се да либерална слободна Хрватска у којој је могуће у слободи изразити свој идентитете, имати своје мишљење чак и када се не слажеш са већинским, у којем је могуће бити оно што људи желе бити, да је то једини кључ за нормалана развој идентитета и нормалан развој Срба у Хрватској уопште", истиче Јовић.

Каже да је Карамарко неколико пута говорио о новом домовинском рату у својим претходним изјавама али да је увек објашњавао да се то односи на развој економије, на развој културних вредности које су повезане са домољубљем.

"Дакле није експлицитно говорио о насиљу. Али такве изјаве свакако отварају простор за спекулације и уносе одређени немир у хрватско друштво и код већине и код мањине. Министар бранитеља је важна позиција у Хрватској, између осталог због тога што постоји тенденција да се бранитељи третирају као створитељи хрватске државе, дакле да се на њих не односе иста правила као на остале грађане, и у том смислу као да постоји нека тенденција да је њима држава дужна више", каже Јовић.

Додаје да постоји тенденција да бранитељи, или један део њих, сами себе виде као четврту грану власти у Хрватској.

"Не бих хтео да генерализујем, има један део људи који су врло либерално демократски оријентисани, али има људи који имају идеју о посебном статусу свом", каже Јовић.

Сматра да се Хрватска налази у једној ситуацији у којој тренутно није јасно ко заправо држи власт.

"Јер као да имамо сада одједном тријумвират, три лидера. С друге стране, неки процеси се догађају који се раније нису догађали и на које врх политичке власти не реагује, тако да ми се чини да постоји осећај једне лагане анархије у Хрватској која је доста опасна зато што се у тој анархији могу догодити свакакве ствари које у уређеној држави не могу", сматра професор Јовић.

Каже да је велика непознаница да ли ће хрватска влада да потраје.

"Та влада има врло малу већину у парламенту тако да поставља се питање како ће се даље развијати ствари", закључује Јовић.