Хрватска добила нову владу

После целодневне расправе за избор владе десног центра гласала су 83 посланика, 61 је био против, а било је и петоро уздражних. Седници је присуствовало 149 од укупно 151 посланика.

Уз посланике Домољубне коалиције коју води Хрватска демократска заједница (ХДЗ) и Моста, владу су подржала и по два посланика странке загребачког градоначеника Милана Бандића и Бранимира Главаша, који је првостепено осуђен за ратне злочине.

За владу је гласао и део посланика мањина.

Уочи гласања од подршке влади одустао је креатор економског програма Моста, посланик Иван Ловриновић који је рекао да је Мостов програм преправљен до непрепознатљивости и да се осећа изиграним. 

Представљајући програм своје владе, Орешковић је као главне циљеве истакао побољшање економских и друштвених прилика, као и подизања животног стандарда грађана.

Изгласавањем нове владе, после четири године владе коалиције левог центра, на власт се вратио десни центар на челу са ХДЗ-ом.

Потпредседници владе су лидери ХДЗ-a и Моста Томислав Карамарко и Божо Петров, с тим да Карамарко има овлашћења заменика премијера.

Орешковићев кабинет има 20 министара, од којих само три жене, а велики број њих је мало познат широј јавности.

Министар финансија биће Здравко Марић, који долази из "Агрокора", привреде Томислав Паненић (Мост), а спољних и европских послова Миро Ковач (ХДЗ).

Министар одбране је Јосип Буљевић (ХДЗ), а унутрашњих послова Владо Орепић (Мост).

ХДЗ-ов Мијо Црноја изабран је за министра бранитеља, упркос идеји о оснивању "регистра издајника националних интереса и агресора" која је изазвала велике критике у делу јавности.

Уз Црноју, највише критика јавности, али и опозиције изазвао је нови министар културе Златко Хасанбеговић који је раније рекао да је антифашизам флоскула и да је рат из деведесетих једини из којег су Хрвати у 20. веку изашли као истински победници.

О томе се водила и кључна расправа у Сабору, а политички аналитичари у првим реакцијама оцењују да су идеолошке поделе засениле економски део програма мандатара који не садржи конкретне мере за опоравак привреде.