И Капитол у преговорима око хрватске владе

Наводно, главни лобисти су херцеговачка фрањевачка провинција, где ХДЗ има велики утицај.

Како пише Индекс, Петров је исто тако био ангажован у Храсту, а ХДЗ у томе види своју предност да Мост ипак пређе на "десну страну".

тога је, наводно, затражена лобистичка помоћ Цркве која није склона влади леве политичке опције што показује и да је кардинал Бозанић јуче у посету примио шефа ХДЗ-а Томислава Карамарка.

Међутим, велики део чланова МОСТ-а сматра потпуно непотребним да се у конзултације око састава Владе на крају уплиће још и црква.

Како портал сазнаје, струја око Петрова склонија је десној опцији у којој МОСТ виде као снажан коректив ХДЗ-овој влади и то пре свега у Сабору.
Струја око Ловриновића и Пргомета склонија је преузимању веће одговорности и то чини се уласком у саму у Владу. Спремни су одговорност преузети и до краја, што значи и функцију премијера.

Процена је како ће улазак у Владу бити довољна гаранција да њихови услови око реформи буду испоштовани, но за сада су сложни како улазак у власт на овај и онај начин не значи и коалицију с неком од опција.
Такође, већина је сложна у једном: успех Моста неће се искористити за спасавање нечије политичке каријере - Милановићеве или Карамаркове.

С обзиром да је МОСТ платформа, а не политичка странка, ни једна опција за сада није довољно снажна да повуче на своју страну свих 19 чланова.
 
Но, како сазнаје Индекс, упркос томе што се слажу око неких ствари, све је јачи сукоб унутар чланова око тога како би заправо уопште требало преговарати са странкама.

Проблем је настао и око питања ко би их требало представљати. Наводно је Петров изразио жељу да иде сам код председнице Колинде Грабар Китаровић на консултације странака, но други ипак заговарају трочлано изасланство.

Мост за сада није близу раскола, но питање јесу ли спремни за овакав начин политичке утакмице трговине око власти, закључује Индекс.