Медији: Ужасни услови у словеначким центрима за избеглице

Два највећа словеначка листа слажу се у оцени да такозвана "регистрација" избеглица која се тумачи поштовањем шенгенских прописа нема смисла јер се ионако ослања на податке које дају мигранти пошто немају докумената, а и зато јер се региструје само део пристиглих, а сви се ионако упућују у избегличке центре и према Аустрији.

Новинар Дела који је посетио избеглички центар у Добови, односно просторе некадашње текстилне фабрике у коју се доводе хиљаде уморних и преплашених људи, тврди да у неким аспектима може да се сложи с оценом једне словеначке активисткиње која је премијеру Мири Церару Добову описала као "концентрациони логор".

Жене које је довезао воз "Хрватских железница" нису успеле током вожње да оду у тоалет и морају да чекају хоће ли имати срећу у словеначком возу, јер је и прихватни центар без тоалета, само један лекар требало би да прегледа неколико хиљада људи. Хране је премало, као и хуманитарних радника и активиста, а разлог су и бирократски поступци јер свако ко жели да се укључи у давање помоћи мора да иде у Љубљану како би добио писмену дозволу, описује новинар Дела.

"Истина је да стање подсећа на концентрациони логор. У хали некадашње фабрике текстила нема тоалета нити места где би се људи умили, а због несносног смрада радије спавају на отвореном. Гурају се кад се дели храна јер се боје да не остану без ње. Али највећи је проблем распад система. Војска би могла осигурати да се постави пољска кухиња како би појели нешто топло, а овако им при наглом одласку из врећица падају нагомилане рибље конзерве и остала храна, што шири стереотипе како нису гладни", додаје се у тексту.

Што се тиче поступака полиције, лист, како преноси Хина, наводи да је и она нервозна јер им смене трају и по 12 сати или дуже, али да то није оправдање што је међу полицајцима "доста оних" који наглас изричу "безобразне ксенофобне опаске" и који нису вредни униформе коју носе, јер срамоте државу.

Новинарка Дневника описује стање у новом прихватном центру уз границу с Хрватском у којем бројни полицајци под специјалном опремом и с оружјем чувају више хиљада избеглица унутар ограђеног простора.

"По ваздуху машу пендрецима као упозорење, док уморни преводилац мегафоном позива људе да буду стрпљиви јер ће сви доћи на ред за транспорт. Он говори да аутобуси управо долазе, али то је лаж јер аутобуса као и иначе има премало, па нервоза јача", описује новинарка Дневника психозу која се због чекања шири међу избеглицама и полицајцима који их чувају.

У тренуцима кад се напетост шири, полицајци пендрецима ударају по огради, избеглице вичу "Желимо ићи", а камп се повремено претвара у место где у стампеду неки падају по поду, док гомила иде преко њих.

"Овај је чудом преживео, али је само питање времена кад ће доћи до првог смртног случаја", рекао је један од полицајаца након што је гомила прегазила млађег мушкарца који је био пун модрица и у несвесном стању након једног таквог гурања.