"Мере против азиланата са Балкана почињу да делују"

Ипак, број подносилаца молби за добијање азила из региона Западног Балкана и даље је висок, преноси Танјуг.

Из Босне и Херцеговине у Немачку долази сада нешто мањи број избеглица, али је број већи из Албаније и са Косова, наводи лист.

Нови закон, који је скоро усвојио Бундестаг, могао би према оцени стручњака да спречи хиљаде миграната са Западног Балкана да из економских разлога крене у Немачку.

Они нису изложени никаквој претњи у својим земљама и због тога немају право на азил.

Измена закона предвиђа и смањење подстицаја за долазак и то тако што ће досадашња новчана помоћ бити замењена помоћи у стварима.

Проглашавање земаља Западног Балкана безбедним државама порекла омогућава убрзани поступак решавања молби за добијање азила и њихово брже враћање у земље порекла.

Како наводи ФАЦ, ново је и то да након истека рока за добровољно напуштање земље термин за протеривање више не мора бити најављен.

До сада су Србија, Босна и Херцеговина и Македонија важиле за безбедне земље порекла, а новим законом су сада обухваћени и Косово, Црна Гора и Албанија, наводи лист.

Од децембра прошле године до јуна ове године број молби за добијање азила које су поднели грађани из Босне, у поређењу са првих 11 месеци 2014. смањен у просеку за 2,3 одсто месечно.

Број је, за Србију, Босну и Македонију, укупно гледано порастао за 23 одсто, али то је далеко слабији раст од захтева грађана из Албаније, Косова и Црне Горе, где је раст износио чак 515 одсто, наводи ФАЦ.

До сада је мигрантима са Западног Балкана ишло у прилог да иду у Немачку и траже азил, јер је до краја августа процес решавања молби трајао више од три месеца, а пошто се често одуговлачило са њиховом враћањем у земљу порекла азиланти су много дуже остајале у земљи и током прва три месеца добијали су како новац, тако и помоћ у стварима и услугама.

Тако је до скоро џепарац за пунолетну особу износио 143 евра месечно, а након напуштања прихватног центра имао је право на 359 евра месечно. Деца до шест година добијала су по 84 евра.

Та примања су, како констатује ФАЗ, веома примамљива за лица са Балкана где су плате мале - у Албанији 300 евра и Црној Гори 720 евра.

Лист наводи да једну трећину подносилаца молби за добијање азила пореклом са Балкана чине Роми.

ФАЦ преноси да број тражилаца азила са Балкана остаје и даље на зависном нивоу - у септембру око 12.000 молби за добијање азила поднели су грађани пореклом из шест земаља Западног Балкана, чиме је тако и даље највећа група након Сиријаца.

Током читаве године они су подели 121.000 захтева, што је око 40 одсто свих молби, чиме је регион Балкана испред свих других - Сирије, Ирака, Авганистана, Еритреје, Пакистана.

Албанија и Косово, како додаје лист, су међу водећима у овој групи, са око 100.000 људи који су дошли у Немачку током ове године у намери да добију азил, готово исти број колико је дошло из Авганистана и Ирака заједно.