Масакр у Двору на Уни, још један злочин без казне

Девет цивила – немоћна лица и психијатријски болесници, од којих је осам било српске, а једна жртва хрватске националности – хладнокрвно је побијено 8. августа 1995. године у згради основне школе у Двору на Уни, док је њих троје одведено у непознатом правцу.

Због бомбардовања Петриње првог дана "Олује" евакуисано је стотину штићеника пензионерског дома у Петрињи и пацијената с психијатријског одељења петрињске болнице. Смештени су у основну школу у Двору на Уни, коју су окруживали припадници УН из Данске.

До 7. августа већина је напустила тај објекат, али су најнемоћнији остали у школи. Сутрадан су, како се и даље тврди, "непознати војници" ушли у школу и из непосредне близине у року од 15 минута побили немоћне цивиле, на чије је страдање јавност заборавила, као што су били заборављени и за живота. За њих се ни за време ни после ратног метежа нико није распитивао.

Злочин је у жижу међународне и регионалне јавности вратио војник данског батаљона УН Јан Велендорф, проговоривши 2011. године за лист БТ из Копенхагена шта се догодило у Двору 8. августа 1995. године.

Потом су се огласили и остали војници и официри који су и у документарном филму "Масакр у Двору" потврдили да су са својих положаја, односно из базе УН поред школе, могли јасно да виде шта се дешава, али је њихов командант тврдио да није имао мандат да интервенише и спречи масакр.

У медијима региона појавиле су се, одмах после Велендорфовог сведочења, три верзије о томе ко је одговоран за злочин.

Једна од теза била је да су одговорне српске јединице – њу је изнео тадашњи председник Хрватског хелсиншког одбора, загребачки професор Жарко Пуховски, тврдећи да хрватске снаге осмог августа нису биле у Двору. И пензионисани генарал ХВ Бруно Чавић, у данском филму приказаном на РТС-у, понавља да хрватских војника тог дана није било у Двору. 

Хрватски Вечерњи лист објавио је, пре три године – у време када је афера отворена, да су убице припадници Петог корпуса босанске армије.

РТС је, међутим, током истраживања (репортера Владимира Банића) дошао до податка који указује да су тог дана на том месту били припадници друге армије – хрватске. Злочин над српским цивилима, о коме пише Вечерњи лист, јесу починили припадници босанске војске под командом Атифа Дудаковића, али дан касније и на месту двадесет километара удаљеном од Двора.

Суд, наравно, једини може да утврди и казни починиоце масакра у Двору, али је непобитно утврђено да су на дан злочина, 8. августа, хрватски војници од раног преподнева били у Двору и то непосредно поред школе и базе УН. У службеној белешци данског Унпрофора пише:

"Поред главне капије лежи рањени хрватски војник. Дозива помоћ. Хрватски болничар који је пристигао прилази нама. Ми покушавамо да му добацимо завоје и морфијум. Он их узима и одлази."

И видео-снимак (ауторе је дански војник), начињен 50 метара од школе, у којој се два сата касније догодио масакр, одговара цитираној службеној војној белешци. На снимку се види како један војник прилази бази УН, узима нешто од данских војника и враћа се до рампе, где лежи рањени хрватски војник коме помажу још два лица у униформама. На истом снимку, при крају, виде се и други припадници ХВ.

Председник "Веритаса" Саво Штрбац изјавио је раније за РТС да је припадницима хрватске војске који су се на дан масакра затекли у Двору на Уни командовао официр ХВ Матија Ципрић, који је то у изјави за Вечерњи лист негирао.

Ипак, у хрватском часопису Зрин, који описује хрватске победе за време "Олује", за освајање Двора на Уни тог 8. августа велича се јединица Муње као и Ципрић. Описују се преподневни сати 8. августа.

"Захваљујући присебности заповједника Ципрића и његову одличну познавању терена избјегнути су велики губици и са само једним рањеним бојовником заузети су положаји у селу Замлача (насеље у Двору), док око осам сати није стигла главнина наших нападних колона и извршен контраудар."

Злочин у Двору на Уни први је случај који заједнички раде хрватско и српско тужилаштво од 2012. године, али се на одговоре још чека.