Челници Вуковара славили усташе

На видеу су приказани како "у заносу" певају на свадби у лето 2012. године, односно на венчању Павличека, првог сарадника вуковарског градоначелника Ивана Пенаве, преноси Танјуг.

"У питању су, дакле, истакнути градски челници Вуковара, града у којем трећину становништва чине грађани српске националности. У питању су врло утицајни локални политичари, који би у Вуковару требало да граде боље и стабилније међунационалне односе", пише сајт Лупига.

"Ој, усташе, браћо мила... Дрину ћемо прегазити и Србију запалити...", део је песме у којој се славе усташки злочинци Јуре Францетића и Рафаел Бобан.

Јурај Јуре Францетић био је командант усташке бригаде Црна легија, а Рафаел Ранко Бобан био је његов заменик.

Припадници те злогласне јединице починили су велики број зверстава над српским становништвом на подручју НДХ. 

Францетић је умро 27. децембра 1942. године. Дана 22. децембра 1942. године партизани су тешко оштетили авион којим је Францетић летео за Госпић и присилили га да слети поред села Мочиле код Слуња, што је била територија коју су контролисали партизани.

Францетића и његовог пилота су одмах ухватили партизани, али нису могли да их одбране од сељака који су их изболи вилама. Тешко рањен, Францетић је био пребачен у партизанску болницу где су хирурзи покушали да му спасу живот да би га заменили за 100 јасеновачких логораша, али нису у томе успели.

Рафаел Бобан је преживео Други светски рат и његова судбина била је предмет бројних спекулација. Познато је само да је приликом реконструкције Владе НДХ у избеглиштву 1951. Анте Павелић именовао Бобана министром Оружаних снага, иако он није био присутан.

Познати хрватски историчар др Здравко Диздар тврдио је да поседује Бобаново писмо које је послао својој супрузи. У њему, наводно, пише да је као антикомунистички борац учествовао у редовима америчке војске у Корејском рату и да је после пензионисања као официр америчке војске живио у Ирској до смрти.

Иначе, вуковарско Градско веће је данас изгласало измене градског Статута према којима нису предвиђене двојезичне табле, односно ћирилично писмо на градским установама, институцијама, трговима и улицама у Вуковару.

Доношење Статута наложио је Уставни суд, а овим актом, по свему судећи, коалициона власт ХДЗ-ХКС наставља да игнорише уставни закон о правима националних мањина, који предвиђа постављање двојезичних табли у Вуковару.

"Јесу ли, дакле, људи који с толико страсти певају о актерима геноцида почињеног над Србима у Хрватској пре 70-ак година, заиста најбоље особе за одлучивање о правима и судбини српске мањине у Вуковару, али и о судбини свих грађана града на Дунаву", питање је које поставља сајт Лупига.