Откривен аутор фресaка из 13. века

"Сада са сигурношћу знамо идентитет аутора, јер се име сликара Василија појављује међу именима која се редовно помињу у црквеним молитвама у Бојани, а то име се појављује међу краљевима и велможама", наводи агенција АФП, цитирајући Божидара Димитрова, директора музеја.

До сада се знало само да сликар највероватније припада Турновској сликарској школи.

Tа хипотеза је потврђена открићем једног натписа којим је дело потписано са "Ја, Василије, насликах", како је при крају рестаураторских радова у овој цркви из 13. века, открио  рестауратор Григориј Григоров.

Taкав тип натписа је веома редак јер православна вера забрањује сликару да се на овај начин истиче, јер је "Господ Бог тај који је водио руку сликара". Како је наведено, овај натпис је био сакривен испод живописа, како га верници не би видели.

Неколико историчара и археолога је сумњало да би се фреске са сигурношћу могле приписати Василију.

Према једном од њих, Кости Хађијеву, то име би такође могло да означава и неког од помоћника главног сликара.

Фреске, од којих најважније датирају из 1259. године, "чине једну од најважнијих колекција средњевековног сликарства", наводи се у УНЕСКО-овој листи светске баштине, на којој се ова црква налази од 1979. године.

Фреске се налазе у другом слоју преко слика из ранијих векова и представљају један од "најпотпунијих и изванредно сачуваних споменика источноевропске средњевековне уметности", наводи УНЕСКО.

На зидовима цркве осликано је 89 сцена са 240 људских фигура.

Портрети ктитора цркве Калојана и Десиславе, као и бугарског цара Константина Тиха и царице Ирине су међу најинтересантнијим и најживотнијим фрескама у цркви.

Најстарији део цркве је Свети Никола, изграђен у подножју Виточе крајем 10. или почетком 11. века, док је  у 13. веку, једна мања црква, посвећена Светом Пантелејмону додата по налогу Калојана, где се и налази његов ктиторски портрет.

Црква Бојана се састоји од три зграде, подигнуте у 10. веку, 13. веку и 19. веку. Од почетка 20. века, црква је предмет опсежних рестаураторских радова.