Грчка, одбројавање до референдума

Грчка влада је затражила да се у недељу на референдуму, за који европски лидери кажу да је гласање о останку у еврозони или одласку из ње, грађани изјасне против предлога поверилаца.

"Могли бисмо да поднесемо оставку, али бисмо сарађивали с онима који би преузели власт од нас", рекао је Варуфакис у интервјуу једном радију, преноси Бета.

Грчки министар је оценио да "пресуда" народа мора да се поштује, али је истакао да "још ништа није готово" и да ће преговори с кредиторима бити настављени после референдума.

Варуфакис је у другом данашњем интервјуу, за телевизију Блумберг, рекао да ће поднети оставку ако на референдуму превагне "Да" за предлог поверилаца.

На питање да ли ће, у случају да већина заокружи "Да", он идућег понедељка бити министар, Варуфакис је рекао: "Нећу."

Такође, Варуфакис је нагласио да не би потписао споразум с повериоцима ако њиме не би било обухваћено реструктурирање дуга Грчке.

Kако каже, повериоци третирају Грчку као "дужничку колонију" која нема никаква права.

"Радије бих себи одсекао руку, него потписао споразум који не укључује реструктурирање дуга", каже Варуфакис. 

Очекује да ће на референдуму већина грађана гласати против предлога поверилаца, па ће и он и премијер Ципрас и идућег понедељка бити на својим дужностима да би "исковали узајамно користан споразум са Европом".

Сам председник владе Алексис Ципрас је недавно, одговарајући на питање о евентуалној оставци, рекао: "Ја нисам премијер који остаје на функцији без обзира на све".

Ципрас је рекао да ће његова земља остати јединствена после предстојећег референдума и одбацио забринутост да мере за спасавање Грчке деле земљу.

"Дан после референдума, бићемо јединствени како бисмо превазишли привремене потешкоће са којима се Грчка суочава", поручио је Ципрас.

На сасатанку с министром одбране и лидером десничарске партије Независни Грци, која је у коалицији са Сиризом, Ципрас је обећао да неће бити резова у војсци и систему одбране.

Тврди да нема промене у стратешком опредељењу Грчке за еврозону и Европску унију, иако не одбацује могућност сарадње са земљама ван европског блока.

"Наша геополитичка оријентација ка Европској унији је неспорна. Постоје, међутим, могућности вишедимензионалне спољне политике, што може да унапреди нашу позицију", указује Ципрас.

Резултат недељног референдума све је неизвеснији. Најновија истраживања показују да 47 одсто Грка планира да заокружи "Да", док је 43 одсто оних који ће послушати владу и заокружити "Не".

"Ако Грци у недељу кажу да не желе споразум, онда неће бити основа, не само за наставак програма помоћи, него и за останак Грчке у еврозони", указује председавајући Еврогрупе Јерон Дијселблум.

Председник Француске Франсоа Оланд поручује да се морају сачекати резултати референдума јер последице тог резултата неће бити исте.

"Ако већина буде рекла 'Да', преговори ће се лако наставити и спорзаум ће брзо бити постигнут. Ако превагне 'Не', онда смо на непознатом терену. Грци морају да одлуче", додаје Оланд.

Председник Европског парламента Мартин Шулц наводи да је његово поверење у грчку владу опало до самог дна и да се нада да ће та влада поднети оставку након референдума заказаног за недељу.

Према његовим речима, период између одласка Ципрасове левичарске партије Сириза и нових избора мораће да буде премошћен технократском владом, тако да се преговори са Грчком могу наставити.

Шулц је оптужио Ципраса да је "непредвидив и манипулише народом Грчке, на начин који скоро да има демагошке карактеристике".

Грчки медији као "драматичне" описују последице по привреду затварања банака и ограничења располагања новцем, уведеног у понедељак да би се зауставило масовно повлачење улога у страху од банкрота државе.

Удружење туристичких предузећа Грчке је саопштило да његовим чланицама од понедељка стиже 50.000 отказа резервација дневно, преноси Бета.

Пошто су то резервације "у последњи час" које чине 20 одсто укупних током године, то је велики ударац за туризам у Грчкој, преноси атински Радио СКАИ.

Удружење извозника Грчке је проценило да је губитак његових чланица 80 милиона евра недељно, да ће ове и идуће недеље извоз опасти за седам одсто, а увоз за 28 процената.

Од јутрос су пензионери поново у дугачким редовима пред 1.000 експозитура банака где на шалтерима могу узети до 120 евра од својих пензија које нису уредно исплаћене за јун.

Банке упоредо пензионерима издају картице да би могли да дозвољени износ узму из банкомата, али има жалби на бирократску процедуру прикупљања и контроле докумената потребних за то.

Грађани Атине кажу да су људи потпуно слуђени, а да кривицу за то сносе сви политичари који су до сад водили земљу.

Првобитно је било најављено да ће грчке банке за све остале послове и трансакције остати затворене бар до понедељка, 6. јула, дан после референдума о споразуму с међународним повериоцима, који ће одредити будући курс Грчке.

Према проценама ММФ-а, Грчкој ће бити потребан отпис дуга и 50 милијарди евра нове финансијске помоћи од октобра ове године до 2018-те, да би превазишла садашње проблеме.

Какав год био исход референдума, Грчка намерава да остане у еврозони, поручује влада, наводећи да не постоје технички услови за повратак на драхму.