Грчка финансијска драма, чекајући референдум

Британски лист објављује писмo од две стране у којем је Алексис Ципрас навео да ће Атина прихватити све предлоге за реформу система ПДВ-а, али је захтевао да остане на снази посебан попуст од 30 одсто за територију острва.

Грчки премијер тражи и да померање границе за одлазак у пензију на 67 година почне да се примењује тек од октобра 2022, а не одмах, како то захтевају кредитори.

Тражи и да специјални "зајам солидарности" за сиромашне пензионере буде продужен до 2019. године, што је дужи период од оног који траже кредитори.

Писмо је послато у Међународни монетарни фонд, Европску комисију и Европску централну банку, могло би да послужи као основа за добијање новог пакета помоћи у наредном периоду.

"Грчка је спремна да прихвати споразум понуђен на највишем нивоу, уколико буду укључени горепоменути амандмани, додаци и разјашњења", написао је Ципрас.

Гардијан наводи да је грчка влада, у међувремену, одбацила тврдње појединих медија да су "у потпуности прихваћени захтеви кредитора". И даље постоји низ амандмана на предлоге из Брисела, наводи Атина, преноси Танјуг.

"Наш нови предлог је покушај да се дође до договора који је добар за све стране и који се не би базирао само на економском расту, већ на томе што би терет дуга учинио одрживим", наводи се у саопштењу.

Како се додаје, неколико мера које институције предлажу не би биле одмах примењене, већ би биле увођене у фазама, како би "власти у Грчкој могле да пронађу еквивалентне мере које би их замениле".

Очекује се да се Ципрас обрати нацији.

На вест о Ципрасовом "узмицању" порасли су индекси на европским берзама, преноси британски лист.

Министри финансија еврозоне састали су се данас, како би расправљали о новом предлогу из Атине.

Гардијан преноси амерички Волстрит џорнал, који наводи да постоје "сада неке спекулације да би могао да буде отказан референдум", који је предвиђен за недељу, 5. јул. Шеф Савета Европе Торбјорн Јагланд рекао је за АП да тај референдум не испуњава међународне стандарде, јер је требало да буде најављен најмање две недеље уочи одржавања.

Меркелова: Нема преговора пре референдума

Немачка канцеларка Ангела Меркел поручује да неће бити преговора о новом споразуму са Грчком пре референдума који је предвиђен за недељу, јавља Гардијан, преноси Танјуг.

Као што Грци имају право да одрже референдум, каже Мерекелова, тако и осталих 18 држава чланица еврозоне имају право да реагују и да имају своје мишљење.

У обраћању немачком парламенту Меркелова је нагласила да су врата за разговоре била и јесу отворена, иако Грчка није испунила своје обавезе и иако је истекао рок другог дужничког програма, а самим тим и предлози Еврогрупе.

Огласио се и немачки министар финансија Волфганг Шојбле, који је поручио да нови предлози Грчке нису основа за разговоре о озбиљним мерама.

"Због тога Грчка мора прво да разјасни свој став о томе шта заиста жели, а затим о томе треба да се разговара, и то у тежим околностима", рекао је Шојбле на конференцији за новинаре у Берлину, преноси Бета.

Нагласио је да се у случају Грчке никако не можемо везивати за "статус кво анте" (претходно стање), јер су се услови потпуно променили".

Немачки министар је истакао да је ситуација другачија него пре неколико дана и објаснио да о новој помоћи мора да се постигне договор кроз Европски механизам за стабилизацију (ЕСМ) како би се намириле финансијске потребе Грчке.

"Налазимо се у врло тешкој ситуацији, али искључиво због понашања грчких званичника, које је свим несхватљиво", рекао је Шојбле.

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер поручује да је "у сталној вези с владом у Атини", али је одбио да каже да ли данас обелодањени предлог Алексиса Ципраса може довести до преокрета у грчкој кризи.

Да треба преговарати, сматра француски министар финансија Мишел Сапен. Каже да изузев Немачке, нема ниједне земље која жели да дочека недељу (референдум) без седања за преговарачки сто с Грчком. 

Грчка подељена пред референдум

Уколико Ципрас, ипак, не одустане од референдума, већина Грка гласала би против услова страних кредитора у предложеном споразуму за спасавање Грчке.

Међутим, предност у корист опције "не" знатно је сужена пошто су грчке банке затвориле своја врата ове седмице, показују резултати данас објављене анкете, преноси Танјуг.

Анкета објављена у левичарском листу Ефимерида тон синтакто (Новине за новинаре) показала је да је 54 за "не" на референдуму у односу на 33 одсто оних који ће заокружити "да".

Међутим, резултати прегледа изјашњавања испитаника пре и после одлуке о затварању грчких банка и наметању контроле капитала (лимитирање подизања готовине на 60 евра), показују да је све мање разлике у ставовима.

Пре одлуке о затварању банака, испитаници су у 57 одсто случајева били против понуде страних кредитора, а 30 одсто је било за, док је анкета после објављивања одлуке о банкама показала да је пала подршка на 46 одсто оних који се противе "јарму ЕУ" у односу 37 одсто они који се слажу са одлукама европске тројке.

Истраживање спроведено од 28. до 30. јуна, показало је да је најјача подршка за "не" међу гласачима владајуће левичарске Сиризе, крајње десничарске партије "Златна зора" и комуниста, док су присталице Нове демократије, проевропске центристичке То потами и партије левог центра ПАСОК били за подршку захтева страних кредитора.

Анкета Института ПроРата показује да 86 одсто испитаника планира да гласа на референдуму у недељу, 5. јула, док је 38 одсто било против одржавања референдума, пренела је агенција Ројтерс.