Кроћење набујалих вода по угледу на Беч

Беч је за Србију драгоцен као престоница дијаспоре која је помогла током и после поплава, али и као ризница решења за набујале воде. Иако Србији прете мање реке, импресивно је видети како су укротили Дунав.

Због Дунава, Беч је током историје доживео врло тешке тренутке. Зато Дунаву није дозвољен улазак у аустријску престоницу као једној реци, па се она раздваја у три дела. У протоку Дунава поред Беча не постоји ништа природно, већ је све дело људске руке. Ако све то не помогне ту су лавови Отовагнера, који су постављени крајем 19. века, управо да би чували Беч од бујице Дунава.

Да би сачували престоницу, уместо да је напусте, Бечлије су у најопаснијем делу Дунава ископали ров и од те земље направили су вештачко острво. Ко не зна, никада не би помислио да је то дело људских руку.

"Оно што сада највише помаже Бечу од поплава, заправо је сам Дунав. Дунавско острво је атракција, оно оптички дели реку на два тока, а тај други ток је оно што нама помаже да воду контролишемо", објашњава Вилфрид Шимон из Министарства за заштиту животне средине Аустрије.

Контрола набујалих вода је вишевековни посао. Да би се на пример добило Дунавско острво, потребан је рад, стпљење и комбиновање више решења.

"Добра је и градња брана и високих зидова. Плодотворно је осмислити и нешто слично Дунавском острву, а на рекама у Србији имате још места, па је најважнија мера да се спречи градњa на земљишту око њих", каже руководилац одсека "Бечких вода" Гералд Лев.

Хелмут Хаберзак са Института за водопривреду, хидрологију и конструктивну хидротехнику истиче да већа градња повећава опасност од поплава.

"Свакодневно имамо десет хектара земљишта на којем се граде куће, путеви, а дозвољено је на три. Већа градња повећава опасност од поплава, а то је проблем и у Србији", закључује Хаберзак.

Мања опасност од поплава значи већу сарадњу цивилног сектора, државе и становништва. Подизање свести је обавезан корак у превенцији и успешан аустријски рецепт. Мајска опомена, чини се, покренула је Србију да настави тамо где је стала 80-их.

"Што подразумева изградњу инфраструктурних пројеката, нових насипа, реализацију пројеката који су стари по десет година и који су скупљали прашину", истиче директор Канцеларија за обнову и помоћ поплављеним подручјима Марко Благојевић.

За 19 година, у Србији је изграђено 20 брана, а у протекле две године 23. Потребно нам је још 400, па је свака помоћ драгоцена.

"У оквиру ИПА фондова за следећу фазу издвојили смо више од 19 милиона евра за побољшање превентивне инфраструктуре у форми нових насипа и других начина превентивних мера", каже шеф Делегације Европске уније у Србији Мајкл Давенпорт.

За санацију, Унија је издвојила 172 милиона евра. Тај новац Србији је значајан, али не и довољан. Поређења ради, Аустрија троши 200 милиона евра годишње на превенцију у тој области.