Грчка у "соби за мучење" ЕУ и ММФ-а

Залог ове могуће грчке трагедије, ако не дође до расплета у последњем чину, такође је политичко-идеолошки, будући да се нарочито десне политичке снаге и владе у ЕУ боје "популистичке заразе" која би се могла проширити другде у ЕУ и већ се, кажу, види у резултатима избора у Шпанији где су велики успех оствариле Ципрасовој Сиризи сродне снаге, пише Бета.

Американци и, поред осталих, немачка канцеларка Ангела Меркел, сматрају да је то и геостратегијско питање, јер западне престонице препознају знакове да би Атина, у случају да је одбаце партнери у ЕУ, могла да се окрене Русији, уз вероватноћу да би Сириза и тада задржала власт.

Јер би, уз све неминовне огромне недаће, имала подршку на ЕУ и ММФ кивних грчких бирача... а не искључују и да Ципрас "у коцкању" не би попустио чак и по цену да изгуби власт или сазове референдум с питањем "Хоћете ли поново диктатуру ЕУ и ММФ-а или не?"

Немачки лист Билд је објавио тајни папир владе у Берлину у којем се дају смернице за случај да дође до "удеса" изласка Атине из еврозоне, а кључни корак би био блокада, надзор над прометом капитала с Грчком.

Уље на ватру је досуо и ММФ, који се повукао из техничког дела преговора с Атином, с образложењем да су за наставак помоћи Грчкој тешке реформе нужне, а разлике непремостиве, уз замерке нарочито на одбијање Ципрасове владе да поново скреше пензије, подигне рок пензионисања на 67 година и смањи директне порезе, али повећа ПДВ на храну и лекове и спроведе либерализацију тржишта радне снаге...

Али је тиме повећана пукотина између ММФ-а и Европске комисије, која свим силама настоји да се ипак дође до нагодбе и Грчка добије 7,2 милијарде евра помоћи да би платила рате дугова који доспевају 30. јуна, укључујући 1,6 милијарди евра ММФ-у.

Штавише, уз велике критике на рачун Ципраса, већина чланица ЕУ не жели банкрот Грчке и прави економско-берзански "руски рулет", како је написао француски лист Либерасион, јер би то уз потрес еврозоне значило такође да ће порески обвезници тих земаља платити грчке дугове – за Немце је то 80 милијарди евра, з Французе 67 милијарди евра, за Италијане 37 милијарди евра...

Директор немачке централне банке Јенс Вајдман изјавио је да се сваким даном приближава банкрот Грчке и да ће свакако имати последица по целу еврозону, али да то више не може озбиљније уздрмати јединствену валуту ЕУ, јер сад постоје чврсти одбрамбени механизми, а бруто домаћи производ Грчке представља само два одсто БДП-а целе еврозоне.

Али амерички пословни кругови, а и сам председник Барак Обама, изразили су велику забринутост због претње да Грчка напусти еврозону и нагласили да би то унело озбиљне поремећаје у светску привреду и берзе.

У суштини нико не зна шта би се тачно догодило и неки аналитичари подсећају на то да је реаговање берзи по природи непредвидиво и подсећају да су америчке власти 2008. године уверавале светске партнере да банкрот велике америчке банке Леман брадерс неће имати никаквих последица, јер та банка не може да уздрма цео банкарски систем.

А свет је био сведок да је крах Леман брадерса изазвао велику светску кризу.

Јункерова груба шала с гурањем Ципраса у "собу за мучење" јесте верно одсликала и даље велике разлике између захтева владе у Атини, која тражи да се подршка поверилаца извлачењу Грчке из кризе заснује на економском опоравку, подношљивој отплати дуга и одбрани социјалног положаја становништва у земљи.

С друге стране, захтеви ЕУ и, посебно, ММФ-а су да се даље скрешу државни, буџетски трошкови, прода државна имовина, иако су и главни економисти ММФ-а признали да је петогодишње "стезање каиша" био прејак лек који је убио производњу, појачао незапосленост и сиромаштво, а грчки бруто домаћи производ је доживео пад од 25 одсто.

За владу у Атини је захтев поверилаца за даље осетно смањивање пензија, повећање цене електричне струје и, поред осталог, повећање ПДВ-а на храну и основне потрепштине, "црвена линија" преко које неће да пређе јер би, како је рекао Ципрас, то значило даље "стезање каиша" и даље гурање земље у ионако тешку економску кризу, незапосленост, даље нагло осиромашење становништва.

С обећањем и решеношћу да од ЕУ и ММФ наметнуто драстично "стезање каиша" обустави, и прихвати само штедњу која ће обновити економски раст, конкурентност грчке привреде и запошљавање, Ципрасова странка Сириза је пре четири месеца и дошла на власт и зато он каже да "неће изневерити народ".

Вођа Сиризе је то рекао италијанском листу Коријере дела сера и подвукао да би "пропаст Грчке био и почетак краја еврозоне".

Јер, како је приметио, "ако европско вођство није у стању да реши проблеме Грчке, која представља два одсто њене економије, како би тржишта реаговала на далеко моћније чланице ЕУ попут Шпаније или Италије, чији је јавни дуг две хиљаде милијарди евра?"

Али то је одмах изазвало љутити одговор италијанског министра економије Карла Падоана, који је узвратио да је такво поређење неосновано зато што је Италија покренула структурне реформе, остварује привредни раст и смањује дуг од 132 одсто БДП-а, док је Италија позајмила 37 милијарди евра Грчкој, чији је дуг 180 одсто БДП-а.

Ставови владе у Атини изазивају негодовање и других, нарочито малих чланица ЕУ, које кажу да су сиромашније од Грчке, и саме су прошле или спроводе тешке структурне реформе и "стезање каиша", а на себе су морале да преузму милијарде грчких дугова.

То је случај са Словачком, која је предочила да води "буџетски одговорну политику", па је једва на крају пристала да у циљу помоћи дуговима погођених земаља у Европски фонд за финансијску стабилност уплати 4,4 милијарде евра.

Словенија је чак затражила да се за Грчку утврди резервни план за излазак из еврозоне.

Грчки министар финансија Јанис Варуфакис је Словенцима замерио да "немају достојанства" и да је то "дубоко антиевропски став".

Словеначки министар финансија Душан Мрамор узвратио је да грчки дуг Словенији представља сразмерно у ЕУ највећи "тег" од 2,7 одсто БДП-а и указао на то да Атина разговара једино с великим чланицама ЕУ, а мале не пита ни за шта.