Годишњица у Сребреници, помирење и(ли) размирице

Хоће ли путник за Сребреницу кренути из Немањине или са Андрићевог венца - питање је које се поставља сваког лета. Сигурно је да тамо неће путовати председник државе, за друге још се не зна. Да ли је важно да сваке године у Поточарима буде високи званичник из Србије?

Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права каже да јесте важно, али да се нада да нећемо чекати дуго на ту одлуку, да нећемо губити време у премишљањима и да ћемо ово време искористити да пошаљемо поруку да смо сазрели као друштво, да су наши политичари сазрели као друштво.

Други мисле да је само први одлазак председника био важан и довољан.

Политички аналитичар Цветин Миливојевић сматра да је све остало понављање и потреба да се представници Србије, и српског народа провлаче кроз топлог зеца и да тамо буду у позицији неког ко ће бити извиждан, понижен, на неки начин окривљен и да ће на неки начин понети колективну кривицу српског народа.

Иако се не зна како ће се званичници понети према обележавању 20-годишњице злочина, активисти знају. Један од њих жели да испред Скупштине Србије 11. јула легне седам хиљада људи, у знак солидарности са жртвама Сребренице.

Новинар Душан Машић каже да циљ ове акције није сам број, циљ је да се покаже саосећање грађана са тешким злочином у Сребреници.

"Да ли ће нас бити 70, 700 или 7000, то ће бити најмасовнији скуп те врсте. Жеља нам је да после 20 година покажемо да у Београд постоје и људи који се не слажу и никада се нису слагали са оним што се догодило '95", рекао је Мишић

Реакције на акцију, покренуту на друштвеним мрежама по узору на сличну у Загребу када су студенти одали почаст жртвама убијених студената у терористичком нападу у Кенији су, каже, као и све у Србији - од екстремно позитивних, до екстремно негативних.

"Игноришем већину тих порука, јер схватам донекле да и ти који имају најгнусније претње и мени и породици и свима заправо разумеју колико је страшно то што се десило у Сребреници", навео је Мишић.

Миливојевић истиче да је право свих невладиних организација да то учине, али начин на који то начин чине, неће помоћи ни породицама жртава, а богами, може само да одмогне сопственом народу, пре свега у БиХ, али и овде.

Антонијевић подржава све иницијативе које иду ка томе да се геноцид у Сребреници на одређени начин препозна од стране наше државих органа.

Осим у Србији, одавање почасти сребреничким жртвама тема је и у Европском парламенту. Тамо се, 20-годишњица злочина види као добра прилика за помирење и допринос бољој будућности у региону. То ће преточити у резолуцију.