Утицајни економисти позивају на компромис с Грчком

Економисти су, у писму објављеном у лондонском Фајненшел тајмсу, навели да штедња подрива кључне реформе Сиризе, на којима вође ЕУ треба да сарађују с грчком владом да би се превасходно савладала утаја пореза и корупција, преноси Бета.

"Штедња драстично смањује приходе од пореске реформе и ограничава простор за промене да јавна администрација буде одговорнија и социјално ефикаснија", истакли су економисти.

Грчка влада јуче је после неуспеха у преговорима с кредиторима, који су тражили наставак мера штедњи за исплату последње транше кредита, тражила одлагање исплате дела дуга коју је данас требало да направи.

Јучерашња одлука Грчке да споји четири отплате ММФ-у укупне вредности 1,6 милијарди евра с доспећем за наплату 30. јуна утицала је на пад на светским берзама.

Економисти у писму наводе да је неопходан "паметно осмишљен дугорочни споразум" с кредиторима, јер је у супротном "банкрот неизбежан, што намеће велике ризике привредама Европе и света, и чак европском пројекту који би еврозона требало да ојача".

Захтеви кредитора Грчкој значе да би Сириза могла да изгуби политичку подршку и тиме могућност да спроведе реформски програм који би извео Грчку из кризе, наводе економисти.

Истичу да би неуспех у постизању споразума "подрио демократију и резултирао у много радикалнијим и дисфункционалнијим изазовима, фундаментално непријатељским према ЕУ".

"Погрешено је тражити од Грчке да се обавеже на стари програм који је доказано пропао, који су грчки гласачи одбацили и који велики број економиста (укључујући нас) верује да је погрешан од почетка", наведено је у писму.

Економисти позивају да се размотри прелаз на позитиван програм опоравка у Грчкој преко "огромне финансијске снаге еврозоне за промовисање инвестиција, спасавање младих Европљана од масивне незапослености мерама које би убрзале запошљавање данас и раст у будућности".

"Начин на који се поступа према Грчкој послаће поруку свим њеним партнерима у еврозони. Као Маршалов план, нека то буде порука наде а не очаја", наводе економисти.

Поред Џозефа Штиглица и Тома Пикетија, писмо су потписали бивши италијански премијер Масимо Далема, Стефани Грифит-Џонс с Колумбије, Мери Калдор с Лондонске школе економије и други.