Још без расплета грчке дужничке кризе

Влада премијера Алексиса Ципраса касно синоћ доставила је међународним кредиторима свеобухватан план реформи, на 46 страна, али детаљи тог предлога нису познати. У игри су све опције, па и излазак Грчке из еврозоне, али у Бриселу верују да је договор могућ.

"Грчка, Европа и свет знају да смо понудили реалистичан план. Учинили смо тешке уступке, јер без њих нема компромиса. На политичком вођству Европе је да одлучи да ли ће се прилагодити реалности и изаћи из кризе, без подела у Унији", рекао је премијер Грчке Алексис Ципрас.

Грчка већ месецима преговара с ММФ-ом, Европском унијом и Европском централном банком у покушају да одмрзне последњу траншу помоћи, од 7,2 милијарде евра. Преговори су запели око даљег смањења пензија, реформе тржишта рада, фискалне политике и повећања пореза на додату вредност, које левичарска влада у Атини оклева да спроведе.

"Одлагање реформи проблем је за цело друштво. Нико нам неће избрисати дугове. Претходна влада премијера Самараса је много боље водила економску политику", сматрају грађани Атине.

Грађани су забринути јер је ситуација на тржишту веома лоша и имају утисак да све стоји, показују анкете.

Притисак на Грчку додатно је интензивиран будући да овог месеца треба да врати четири рате дуга ММФ-у, вредне 1,6 милијарди евра. Већ у петак, Атина мора да врати ММФ-у 300 милиона евра, али није извесно да ли ће бити у стању да измири све своје обавезе за овај месец.

"Претпостављам да ће Грчка наћи новац за исплату у петак, али није извесно да ли ће моћи да измири своје обавезе 12. јуна, када стиже наредна рата. Ако не буде постигнут споразум с кредиторима, можда ће морати да исплате целу суму до краја месеца", каже тржишни аналитичар Џаспер Лоулер.

Очекује се да ће Грчка бити једна од главних тема самита Групе седам, овог викенда у Баварској.

"Одлука Немачке и Француске да још једном покушају да дођу до решења апсолутно је исправна, јер би политичке последице грчког банкрота биле гигантске. Многи људи мисле да би еврозони било боље без Грчке, али истина је да би рушење једног комада наше европске куће за Европу значило потпуно другачију ситуацију" рекао је немачки вицеканцелар Зигмар Габријел.

Док у владајућој Сиризи расте незадовољство због спремности Алексиса Ципраса на уступке кредиторима, најновија истраживања показују да већина Грка жели да земља остане у еврозони. Њих 60 одсто спремно је на тешке компромисе, како би се држава извукла из кризе.