Грабар-Китаровић: Прослава годишњице "Олује" биће у Книну

"Сматрам да тај дан мора бити дан победе, а не подела. Свака држава има датуме и симболе око којих не сме бити несугласица. У Хрватској је то 5. август. Као председница имам моралну обавезу да учиним све да би се национално заједништво очувало и оснажило. Централно место прославе постао је Книн, као симбол победе и слободе, и јасно ћу заступати став да тог дана само у Книну може бити централна прослава", рекла је у ванредном обраћању јавности Грабар-Китаровић. 

Додала је да је спремна да прихвати одржавање војне параде у Загребу, за шта се залаже Влада, уочи или после 5. августа, али да у томе треба водити рачуна о трошковима, с обзиром на тешку економску ситуацију.

"Позивам све да Дан победе и домовинске захвалности прославимо на уљудан и достојанствен начин. Покажимо тог дана заједништво, истакнимо заставе у част свима који су се борили у Домовинском рату", рекла је председница Хрватске.

Новинарима није било омогућено да постављају питања.

Влада Хрватске је недавно основала Државни одбор за организацију прославе 20. годишњице "Олује", пошто у државном врху и јавности нема сагласности о начину и месту обележавања годишњице те хрватске војно-полицијске акције.

Уз представнике државног и војног врха, чланови Одбора су и четири пензионисана генерала, учесници "Олује" - Анте Готовина, Младен Маркач, Петар Стипетић и Маријан Марековић.

Влада и председница Хрватске не слажу се око тога да ли уз свечаност у Книну треба приредити и војну параду у Загребу.

Предлог Владе левог центра да се 20. годишњица "Олује" обележи 5. августа најпре у Книну, а потом поподне војном парадом у Загребу, изазвала је оштре критике дела бранитеља и опозиционе Хрватске демократске заједнице из које је председница Грабар-Китаровић. Иако се председница првобитно сложила с Владином идејом, променила је став после оштрих критика из ХДЗ и дела бранитеља.

Обележавање "Олује" је још једна тачка спорења премијера и председнице, односно Социјал-демократске партије и Хрватске демократске заједнице, у изборној години. Сада не постоји сагласност ни око тога ко заповеда оружаним снагама у миру, односно ко ће имати последњу реч о војној паради.