Албанија тражи пријем Косова у УН

Албански председник Бамир Топи затражио је од држава-чланица УН да што пре подрже пријем Косова у светску организацију, упозоравајући да сваки политички, економски, војни или дипломатски покушај да се спречи "консолидација Косова као државе представља безнадежни потез усмерен против интеграција у НАТО и Европску унију".

"Независност Косова коначно је ослободило овај део Европе од страхота рата, међунационалних сукоба, етничког чишћења и геноцида. Независност Косова испуњава и поштује слободну вољу народа и прекида политичку репресију и историјске неправде", рекао је албански председник на генералној дебати у УН.

Изјава албанског председника уследила је након што су државе чланице УН, осим Сједињених Америчких Држава, подржале иницијативу да се Генерална скупштина светске организације изјасни о српском захтеву да се Међународни суд правде изјасни о легланости једнострано проглашене независности Косова.

Истовремено, упркос гласним најавама с краја фебруара да ће се косовска кандидатура за чланство наћи на дневном реду 63. заседања Генералне скупштине УН, влада премијера Хашима Тачија још је почетком лета одустала од лобирања за такав развој ситуације, концентришући се, радије, на кварење иницијативе Београда.

Због тога, у Њујорк су отпутовали председник Косова Фатмир Сејдиу и министар спољних послова Скеднер Хисени са циљем да, истовремено, лобирају за признавање назависности, али и покушају да што већи број држава чланица светске организације одврати од подршке српској иницијативи, која је већ "прошла" две од три процедуралне степенице у УН.

Успех спољне политике владе Хашима Тачија нашао се протеклих недеља на мети оштрих критика опозиционих партија на Косову, пре свега око професионализма и достигнућа у представљању косовских интереса у света, а затим, и непотизма при запошљавању дипломата.

Оптужбе опозиције, владајућа коалиција, коју чине Тачијева Демократска партија Косова и све слабији Демократски савез Косова на чијем се челу после смрти Ибрахима Ругове налази председник Сејдиу, одбацила је тврдећи да су дипломатски успеси задовољавајући обзиром на компликоване политичке околности, које прате проглашење независности Косова.

После проглашења независности Косова 17. фебруара, политички прваци косовских Албанаца били су уверени да ће процес међународног признавања тећи прилично глатко, али је, после првобитног "таласа" који је трајао нешто више од месец дана, у протеклих шест месеци независност признало свега 12 држава, укључујући Маршалкса острва, Науру, Буркину Фасо, Литванију, Сан Марино, Чешку Републику, Либерију, Сијера Леоне, Колумбију, Белизе, Малту и Самоу.

Укупно, независност Косова, до сада, признало је 47 држава света.