У БиХ не постоји јединствен став о Суторини

Питање Суторине је покренуто после примедби неколицине чланова академске заједнице у БиХ који тврде да Суторина припада БиХ, а не Црној Гори, како је предвиђено међудржавним уговором о границама између БиХ и Црне Горе.

Представници академске заједнице тврде да је БиХ уступила приморску превлаку Суторина Црној Гори 1947. године у замену за ловиште у БиХ у долини Сутјеске код Фоче, али да та размена територија никада није верификована у парламентима некадашњих југословенских република.

Заступник из СДП-а Денис Бећировић покренуо је крајем прошле године Резолуцију о враћању Суторине Босни и Херцеговини, а Уставно-правна комисија БиХ при Парламенту БиХ, организовала је тим поводом јавну расправу.

Жељко Обрадовић, председавајући државне комисије БиХ за границе, рекао је да су у овом случају меродавна два документа - Дејтонски мировни споразум, као и мишљење Бадинтерове комисије, у којима се наводи да је Суторина део Црне Горе.

"Што се тиче историјских граница, оне нису релевантне. Ми смо приложили карту у односу 1:600.000 где је јасно да Суторина није саставни део БиХ. Мислим да нам ово није потребно и да је ово непотребни авантуризам", казао је Обрадовић.

С друге стране, представници академске заједнице у БиХ сматрају да Суторина не припада Црној Гори, већ Босни и Херцеговини.

"Ако Црна Гора не буде имала слуха и пријатељску склоност да разуме аргументе БиХ након озбиљне елаборације, онда ће се ствар највероватније морати решити пред Међународним судом правде", рекао је Суад Куртчехајиц, професор на Правном факултету у Сарајеву.

Иницијатор Резолуције о Суторини Денис Бећировић каже да о том питању треба да се разговара на аргументовани начин, како би се дошло до најбољег решења.

"Желимо градити искрене и пријатељске везе са Црном Гором. Да бисмо то тако наставили у будућности важно је да имамо чисте рачуне - уговоре... Ову расправу и иницијативу око Суторине треба посматрати и са аспекта отварања нове, боље странице у односима БиХ и Црне Горе", оценио је Бећировић.

Скупу се одазвао мањи број експерата међународног права, а политички званичници нису давали изјаве наводећи да се њихов став најприје мора утврдити на нивоу странака.

Бећировић је званично упутио у парламентарну процедуру Резолуцију о Суторини 24. децембра прошле године, тражећи од Парламента БиХ да оцени штетним и неприхватљивим предлог уговора о државној граници БиХ и Црне Горе.

Међутим, предлог уговора о државној граници између БиХ и Црне Горе тврдило је Веће министара БиХ у новембру 2014. године, према којем Суторина треба да остане у саставу Црне Горе.

Суторина је простор од 83.700 метара квадратних, а обухвата седам насељених места - Њивице, Крушевице, Пријевор, Шчепошевиће, Солила, Врбање и Ситница - где тренутно живи око 1.600 грађана.

Власти у Подгорици изразиле су "озбиљну" забринутост поводом резолуције којом се од парламента БиХ тражи да одбаци предлог уговора о државној граници с Црном Гором и отвара питање границе на приморској превлаци Суторина.