Немачка одбила грчки предлог о продужењу помоћи

С друге стране, председник Европске комисије Жан-Клод Јункер поручује да је захтев Грчке за продужење програма велики корак ка постизању преко потребног компромиса, преноси Танјуг.

"Председник Комисије верује да је грчки захтев позитиван знак, који ће омогућити проналажење разумног компромиса у циљу финансијске стабилности целокупне еврозоне", каже Јункеров портпарол Маргаритис Шинас. 

Захтев за продужење програма помоћи је послат у Брисел, рекао је неименовани извор, док грчки медији јављају да званична Атина тражи шестомесечно продужење програма, преноси агенција Франс прес.

Размимоилажење у ставовима у погледу услова финансијске подршке Грчкој велики је камен спотицања у преговорима између Грчке и преосталих чланица еврозоне, због чега је чак и останак Грчке у монетарној унији доведен у питање, преноси Танјуг.

И док се европски политичари боре да постигну договор с Грчком и спрече је да банкротира, стручњаци праве процене потенцијалних трошкова неуспеха.

Ниједна страна не жели да Грчка напусти зону јединствене валуте ЕУ, већ раде на условима за њен останак у зони евра: Атини је доста смањивања буџета, што се од ње захтева у замену за 240 милијарди евра кредита.

Нова грчка влада каже да већ шестогодишња рецесија показује да захтеви за обуздавање потрошње даве привреду, извештава Бета.

Земље-повериоци из еврозоне, међутим, одбијају да и даље позајмљују новац без постављања тешких услова, без кога Грчка може постати несолвентна и престати да враћа дугове у пролеће или на лето. Банкрот, или страх од њега, могао би да изазове поремећаје који би упропастили грчке банке. А то би могло да је натера да штампа сопствену валуту да би се извукла.

Последице "грекзита"

Аналитичари кажу би излазак Грчке из евра, или "грекзит", могао да буде хаотичан и сложен. То би вероватно укључило затварање банака и банкомата да би се спречили људи да повлаче новац пре но што се евро може претворити у нову, јефтинију валуту. Рачуни у банкама и хипотеке били би пребачени у нову валуту.

Могло би потрајати месецима добијање нових текућих рачуна што би приморало људе да користе евро за мале трансакције или да прибегавају безготовинском плаћању.

Економисти немачке Комерцбанке процењују да би привреда Грчке, која се већ смањила за четвртину од почетка кризе, опала за још 10 одсто, пошто Грчка напусти евро.

Нова драхма би потонула за 50 или више процената у односу на евро, док би централна банка штампала новац да би опстале комерцијалне банке. То би значило да би драстично поскупели увозни лекови, возила, нафта.

Поврх тога, за грчке компаније које дугују новац у еврима, рачуни би постали исувише велики да би их платиле, због чега би неке отишле у стечај. Грчке компаније које би преживеле, могле би се наћи пред захтевом да унапред плаћају у еврима за делове или сировине, те би им опала производња.

Дугорочно, слика је мање јасна. Слаба валута би домаћим произвођачима дала предност јер би увоз био скупљи. Туризам у Грчкој би постао много јефтинији за грађане еврозоне, што би могло повећати потражњу.

Ипак, Грчка би изгубила важан подстицај за реформу привреде, оптерећене претераном бирократијом, законима и корупцијом, док многи аналитичари сматрају да је еврозона сада боље опремљена за одлазак једне земље. Она сада има фонд за помоћ и понуду Европске централне банке за куповину обвезница земаља које су под притиском тржишта.