ССИ: Политичари у БиХ повезани са исламистима

Везе исламиста у БиХ, наводи се у изештају анлитичара, имају специфичку тежину, јер су у тесном контакту са Алијом и Бакиром Изетбеговићем, Харисом Силајџићем и Мустафом Церићем, екслузивно преноси извеђтај ССИ сарајевски Аваз.

Када је реч о двојици Изетбеговића и Силајџићу: "Ти људи били су чланови Председништва БиХ од времена када је оно конституисано", истичу аналитичари и додају да је у свему незаобилазна и улога Мустафе Церића.

Ои су заједно са сарадницима и потчињенима спроводили политику која није својствена већини модерних босанских муслимана, али не годи ни Хрватима и Србима у БиХ, сматрају аналитичари.

Они су подржавали исламски тероризам и вехабизам, охрабривали раздвајање Бошњака од осталих Босанаца и Херцеговаца и градили ближе везе са исламским државама, попут Саудијске Арабије и Ирана, наводи се у извештају.

Актуелни бошњачки члан Председништва БиХ и заменик председника СДА Бакир Изетбеговић најистакнутији је и најистуренији представник исламског радикализма у тој држави, тврде аналитичари ССИ.

"Невероватно је да Бакир Изетбеговић, који је био лични секретар свог оца Алије, није знао за ове бројне активности. Исто тако је невероватно да није имао информације о довођењу муџахедина у БиХ у време рата"наводи се, осим осталог, у анализи.

На скоро стотину страница аналитичари описују ратна и поратна дешавања у БиХ и феномен доласка радикала.

"Бакир, који је годинама био директор Завода за изградњу Сарајева, био је умешан у изградњу џамије Краљ Фахд. Позната је његова улога у реализацији плана да се земља која је претходно била у власништву Срба поклони Саудијској Арабији. Ова џамија, највећа на Балкану, позната је и по својој улози као центар вехабистичког утицаја и моћи у БиХ" тврде амерички аналитичари.

"Изетбеговићева повезаност с овом џамијом сугерише да он не дели анимозитет који већина муслимана у БиХ има према овој врсти практиковања ислама" - посебно истичу аналитичари и повезују га и са Муслиманским братством, али и са иранским елементима.

Бакир Изетбеговић познат је и по својим симпатијама према Ирану. Током његовог мандата у Предедништву БиХ билатералне везе с Ираном појачане су и проширене, укључујући трговину и инвестиције. У фебруару 2013, током свог сусрета с тадашњим иранским предсједником Махмудом Ахмединеџадом у Каиру, Изетбеговић се заложио и за тешње везе с Ираном.

"Док мале државе попут БиХ природно настоје да одрже добре односе с великим силама, овакве иницијативе једноставно стрше и долазе у време када су Уједињене нације, САД и Европска унија увели нове санкције да би изоловали режим у Техерану", наводе аналитичари.

Наводе се и медијски извештаји из БиХ који упозоравају и под лупу стављају активности Иранаца у тој држави. Цитира се текст из магазина Слободна Босна, који статус и улогу Института "Ибн Сина" у Сарајеву доводи у питање, као и позицију и активности 200 тзв. бизнисмена из Ирана који делују у БиХ.

Контроверзе су још више нарасле када су ирански званичници оптужени за везе с исламистичким терористима. У пролеће 2013. Бакир се упустио у размирице са својим политичким ривалом Фахрудином Радончићем, некадашњим бизнисменом и у то вријеме државним министром безбености.

Изетбеговић је у више наврата интервенисао и противио се протеривању двојице иранских дипломата, које је Радончић за "неприкладне активности" прогласио непожељним особама, наводи се у извештају америчких организација.

Наглашава се да су двојица од тројице на крају протераних Иранаца била у сталном контакту са вехабистичким вођама у Горњој Маочи.

Препоруке за САД, НАТО и ЕУ

Седам америчких аналитичких организација у свом је извјештају дало детаљне препоруке САД, НАТО савезу и Европској унији о томе како да делују у БиХ.

Када је САД у питању, дате су политичке, али и војне препоруке, посебно Стејт департменту и Пентагону. Осим осталог, анализирају се опције или поновног америчког војног ангажмана у БиХ или убрзаног уласка те државе у НАТО.

Ако би се прихватила друга опција, НАТО би имао посебну улогу, у оквиру које би се требала обратити посебна пажња на позицију босанских Срба по питању уласка БиХ у Алијансу.

ЕУ, пак, својим механизмима проширења не може ријешити неке од кључних сигурносних изазова БиХ. Но, улазак БиХ у ЕУ једна је од виталних ставки у настојањима да се ситуација у нашој држави коначно стабилизира и крене набоље.