Хрвате "угрожава" 300 Југословена

Против мањине оних који се изјасне као Југословени води се прави вербални рат, чији су порука и смисао можда најбоље сажети на транспаренту испред Министарства бранитеља "1991. против Југославије, 2014. против Југословена", наводи Вечерњи лист, преноси Танјуг.

Премда се под Југословенима мисли на актуелну власт којој се приписује недовољно хрватство и тежња бившој државној творевини, неистомишљеници све чешће иступају против Југословена.

То је био повод да се преиспита колико стварно Југословена живи у Хрватској, додаје лист.

Оно што је доступно jeсу резултати последњег пописа становништва. Према најновијим подацима, Хрватска има 4.456.096 становника, а од тога се свега 331 грађанин изјаснио као Југословен. Од 331 Југословена у Хрватској, 261 је мушког пола, док Југословенки има само 70.

Највећа концентрација Југословена је у Загребу – њих 86. Друга позиција на којој су се највише груписали јесте Приморско-горанска жупанија где их је 44. Следи Истарска са 41 Југословеном, потом Вуковарско-сремска са њих 27, а онда Карловачка у којој се задржао 21 Југословен.

У Сплитско-далматинској жупанији има их 16, у Осјечко-барањској 14, а у Сисачко-мославачкој 13.

Вечерњи лист је покушао да истражи старосну и образовну структуру хрватских Југословена и у којим су градовима насељени, али је остао без одговора.

Наиме, у Заводу за статистику су објаснили да је реч о тако малом статистичком узорку да би, када би им дали те податке, прекршили Закон о заштити личних података, јер би из описаних детаља одмах било јасно о којим је појединцима реч и њихова средина би их препознала.

Међутим, пише лист, 331 "душа" која се изјашњава као Југославен и која се стратешки распоредила по целој држави на једном целом друштвеном спектру и дан-данас доживљава се као озбиљна претња.

Тако је и главни уредник Гласа Концила у недавном коментару сплитских протеста на Риви рекао да је "скуп нови корак у орјунашком продубљивању јаза између хрватског севера и југа".

Премда је Иван Микленић касније објаснио да хајдуковце није назвао "орјунашима", из његових речи je видљиво да је за њега и даље присутна југословенска претња Хрватској.

За разлику од њега, пензионисани адмирал Давор Домазет Лошо пре неколико месеци је недвосмислено тврдио да су Југословени највећи проблем у Хрватској, а и председник ХДЗ-а Томислав Карамарко у свом политичком обраћању стално се бави темом Југославије и Југословена.

Прозивајући актуелну власт неокомунистима и југоносталгичарима, Карамарко стално, више или мање директно, упозорава на југословенску претњу, подсећа Вечерњи лист.

У политичка препуцавања којима обилује кампања за председничке изборе, а у којима се користи југословенска терминологија, укључио се и министар управе Арсен Баук.

Пре неколико дана је на свом Фејсбук профилу објавио провокацију поводом 25 година од изградње пута Солин–Клис.

"Југословени су је започели, Југословени је довршили", написао је Баук и одмах наишао на критике.