Атина поново тражи отпис дуга

"Грчка тражи додатно смањење свог јавног дуга као 'награду' за свој успех у спровођењу (европског) програма који ће се завршити (крајем децембра)", написао је премијер у чланку за атински лист Катимерини, преноси Бета.

Брисањем потраживања од 105 милијарди евра априла 2012, Грчка је добила "највеће реструктурирање у историји јавног дуга", а неколико месеци касније и смањење дуга за 20 милијарди евра кроз размену обвезница које су биле у приватном власништву, подсетио је Самарас.

После шест година дубоке рецесије која је изазвала пад бруто домаћег производа (БДП) за 25 одсто, грчка статистика је у петак потврдила повратак привреде у раст од 0,7 одсто у трећем кварталу што је на годишњем нивоу равно расту од 1,7 одсто, а и подаци из прва два квартала ове године су ревидирани навише.

Самарас је побољшање јавних финансија приписао реформи државе која је од почетка дужницке кризе 2010. године под надзором поверилаца -Европске уније (ЕУ) и Међународног монетарног фонда (ММФ).

Међународни кредити које је Грчка од тада добила од ЕУ и ММФ износе 240 милијарди евра чиме је јавни дуг 2013. године достигао 175 одсто БДП-а и премашио 318 милијарди евра.

"Потребно је потврдити одрживост дуга", написао је Самарас и подсетио да се ЕУ на самиту новембра 2012. обавезала на још једно смањење дуга под условом да Грчка оздрави своје финансије.

Али, односи Грчке с кредиторима сада су поново напети, те је уобичајена, редовна посета високих представника тројке (ЕУ, Европска централна банка и ММФ) последњих недеља неколико пута одлагана, углавном због кашњења реформи.

Пред крај Европског програма који се завршава децембра, Грчка жели да се ослободи строгог надзора поверилаца и жели да преговара о мекшем "постпрограму", какав имају друге презадужене земље јужне Европе и Ирска.