Годишњица злочина на Коранском мосту

Документационо-информациони центар "Веритас" подсећа да су 21. септембра 1991. године припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Републике Хрватске у Карловцу, испред моста на реци Корани, зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне "Мекушје" у касарну "Логориште", превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, преноси Танјуг.

Они су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје.

Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пешице преко Коранског моста.

"Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почела 'крвави пир' над њима: Њих 13 је ликвидирано, већина хицима из аутоматског оружја у стојећем положају."

Од четворице преживелих, тројица су се, међу њима и један са тешким повредама, спасили скоком са моста, док се четврти у току ноћи, такође са тешким повредама, искобељао испод мртвих сабораца.

За овај злочин, под притиском међународне заједнице, Окружно тужилаштво у Карловцу, у мају 1992. године, подигло је оптужницу против Михајла Храстова, припадника "посебне јединице полиције Полицијске управе Карловац", због кривичног дела против човечности и међународног права – противправним убијањем и рањавањем непријатеља.

Жупанијски суд у Карловцу је три пута (1993, 2002, и 2007. године) оптуженог ослобађао оптужбе "због поступања у нужној одбрани", док га је Врховни суд Хрватске, у другом степену, на поновљеном суђењу, након спроведеног главног претреса, 7. септембра 2012. осудио на четири године затвора, иако је за ово дело запрећена минимална казна од 10 година.

Изречена казна могла би се протумачити и као награда оптуженом Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај, пошто "признаје" да је све припаднике ЈНА сам ликвидирао, додуше, у "нужној одбрани", наводи "Веритас".

Ни надлежно тужилаштво се још не оглашава када је у питању евентуално проширење оптужнице на остале извршиоце и наредбодавце овог – једног од првих ратних злочина у рату од 1991. до 1995. над припадницима ЈНА, у то време једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем саставу је формално правно још увек била и Хрватска.

Пред Општинским судом у Карловцу воде се и парнични поступци по тужбама преживелих и породица ликвидираних припадника ЈНА против државе Хрватске за накнаду штете, који, такође, чекају правоснажност последње кривичне пресуде.

"И ово маратонско, у већем делу и фарсично, суђење показује да Хрватска, иако је у међувремену постала чланица ЕУ, још није спремна да се суочи са тамнијом страном своје недавне прошлости, а то не доприноси ни утврђивању истине ни помирењу, а понајмање правди за жртве", наведено је у саопштењу "Веритаса".