Додик: Континуирана подршка Русије

Милорад Додик каже да је имао прилику да захвали Владимиру Путину на континуираној подршци коју Русија пружа Републици Српској и кроз Савет безбедности УН и Савет за имплементацију мира, што је од великог значаја за Републику Српску, преноси Бета.

Додик је на конференцији за новинаре у Бањалуци оценио да је подршка Русије важна првенствено због тога што су високи међународни представници у БиХ у својим извештајима Савету безбедности "увек износили неистине о Републици Српској".

"Добили смо потврду да ће и на будућим састанцима Руска Федерација уважавати информације које дођу из Републике Српске", казао је Додик.

Он је даље навео да је руски председник дао апсолутну подршку свим пројектима и сарадњи Републике Српске и Руске Федерације.

"Влада Руске Федерације је кроз ребаланс буџета предвидела кредит за Републику Српску, а путем једне банке ћемо затворити тај кредит и тако нећемо имати неугодности због парламента БиХ", рекао је Додик.

Према његовим речима, ради се о повољном аранжману за РС, којим ће дугорочно бити обезбеђена стабилност буџета.

Додик је појаснио да се ради о великом државном кредиту Русије, чији би износ требало да буде између 500 и 700 милиона евра, додавши да би тим кредитом био стабилизован буџет и јавни фондови, као и спречени проблем у исплати плата и пензија.

"Један део тог кредита ићи ће на покривање ранијих кредитних обавеза, а скоро половина тог износа биће намењена за докапитализацију Инвестиционо-развојне банке РС (ИРБ РС), како би се подржао релани привредни сектор", истакао је он.

Наводећи да је РС тражила ниску каматну стопу кредита (два до три посто), грејс период од годину до две дана, као и враћање кредита у период од десет до 15 година, председник РС је казао да руска страна "није ни одбила ни потврдила ове услове".

"Остаје да те услове завршимо са банком, која ће добити право да с нама преговара о том питању", казао је он.

Према његовим речима, велики руски кредит омогућио би РС средњорочну финансијску стабилност, као и додатни развој путем ИРБ РС.

"РС кредитним аранжманом са Русијом не жели да угрози аранжмане које има са ММФ-ом, али желимо да избегнемо условљавања", поручио је Додик.

Поновљено је да је у Москви са представницима ВТБ банке договорен и "мали" кредит од 75 милиона евра.

"Зарубежњефт по основу приватизационог програма треба РС да уплати одређена средства. Зарубежњефт, који улаже велика инвестициона средства у реконструкцију Рафинерије нафте Брод, предложио је да се да кредитна подршка путем ВТБ банке у комплетном износу задужења које има Зарубежњефт према Републици Српској", казао је Додик.

Према његовим речима, гаранцију за тај кредит даће "Зарубежњефт", а та компанија плаћаће и камату на кредит.

Још је истакнуто да РС путем партнерства са Русијом жели да обезбеди своју енергетску будућност.

Премијерка РС Жељка Цвијановић, која је са Додиком боравила у вишедневној посети Русији, рекла је да је једна од тема разговора у Москви била опредељеност да се реализује изградња крака гасовода "Јужни ток" кроз РС, без обзира на околности.

"Ми не можемо да утичемо на међународне околности, али је ппотврђено да Република Српска од 'Јужног тока' не одустаје. Други пројекат је гасификација пре 'Јужног тока'. Тамо где постоји директан пприкључак, као у Зворнику, имаћемо велику корист, јер овај град, као и Фабрика глинице, директно зависе од гаса", рекла је Цвијановићева.

Она је додала да је потписала споразум са "Гаспромом", који ће Републици Српској омогућити набавку гаса без посредника, што ће, како је истакла, искључити било какву зависност Републике Српске у набавци овог енергента.

Премијерка РС је потврдила да ће се сутра у Београду одржати заједничка седница Влада РС и Србије, на којој ће се разматрати заједнички пројекти у вези са инфраструктуром, о области пољопривреде, привреде и образовања.

Званични РС оповргли су да је њихова посета Москви била у циљу подизања рејтинга Савеза независних социјалдемократа (СНСД) пред октобарске изборе, наводећи да су у Русију путовали као "државни функционери РС" и да су са руским председником разговарали искључиво о "државним питањима".