Алга убица шири се Јадраном

"Caulerpa taxifolia", злогласна тропска алга таксифолија, која се последњих петнаест година страховитом брзином шири Јадранским морем, полако, али сигурно, бесповратно уништава подморје и мења комплетан екосистем у Јадрану.

Таксифолија је алга интензивне светлозелене боје. Има стабљику (каулоиду) која може да нарасте и до неколико метара и која пузи по морском дну, за које је причвршћена низом кратких корена.

Листићи су ситни и веома налик црногоричном стаблу тисе (лат. Tahus), па је алга отуда и добила име таксифолија (tahus - тиса; folium - лист).

У нормалним условима таксифолија живи у тропском подручју Карипског и Индијског мора, где је врло раширена и уобичајена биљка, а у Европу је стигла 1970. године, када је увезена као егзотична биљка за тропске акваријуме.

Према неким претпоставкама, 1984. године таксифолија je грешком "побегла" из једног од акваријума на француској обали и убрзо је примећена у подморју у близини Монака.

Од готово бенигне биљке, уобичајене у свом оригиналном тропском станишту, алга се врло брзо прилагодила новом дому, навикла се на ниске температуре Средоземног мора и за кратко време постала агресивни и деструктивни мутант који уништава све организме у својој околини.

Тумор који се не може заусатвити

Многи океанографи данас је називају "тумором који се не може зауставити" и који гуши све око себе, развијајући монокултуру која ће упропастити цели медитерански екосистем.

Каулерпа је у Јадранском мору први пут уочена 1994. године на једном делу Староградског залива на острву Хвару, а наредних година се, уз помоћ рибарског алата и бродских сидра, проширила на готово цели залив.

Године 2001. уочена је и на северу Јадрана, на подручју Барбатског канала у близини острва Раб и места Малинска на острву Крк.

Океанографи су одмах проучили новог становника и врло брзо открили да је мутирана таксифолија далеко отровнија од свог оригиналног рођака са Кариба, односно да садржи много више каулерпицина, отровне твари којом одбија биљоједе и због које нема природних предатора.

Поред тога што одбија биљоједе, таксифолија отровним каулерпицином убија и бактерије, једностаничне организме и планктоне којима се храни ситнија риба, спречава развој икре морских јежева, а узрокује и пробавне сметње код риба, због чега је рибе избегавају.

Тај мутирани уљез истискује и домаће морске траве и уништава поља посидоније, траве карактеристичне за медитеранска подморска поља у којима се мрести, храни и скрива више од стотину врста риба.

Упозорења океанографа нису озбиљно схваћена

Након што је алга уочена у Јадрану, ни локалне власти ни представници Министарства поморства и риболова Хрватске нису довољно озбиљно схватили упозорења океанографа и биолога о њеној деструктивности, па је пропуштена прилика да се алга уништи док су јој станишта још била ограничена на свега неколико подручја у Јадрану.

Научници су сугерисали да се алга механички уништи чупањем, иако постоји опасност да из сваког дела алге који се не уништи никне нова алга и тако се прошири на нова подручја.

Друга је сугестија била могућност прекривања поља таксифолије црним фолијама које је требало да спрече фотосинтезу и тако алги ускрате храну, но убрзо је установљено да фолије само успоравају њен развој, те да алга захваљујући својој отпорности преживљава и те методе.

Велики број јахти и мањих бродова који током наутичке сезоне крстаре Јадраном само доприносе бржем ширењу опасне алге, јер се приликом сидрења споре и делови откинутих биљака задржавају на бродским сидрима и ланцима и тако преносе на још незахваћена подручја.

До краја прошле године мања станишта таксифолије успешно су уништена на Рабу и Крку, но оно највеће и најопасније, на острву Хвару, и даље постоји и прети да се прошири по читавом Јадрану.

Али, научнике посебно брине појава још агресивније и још деструктивније биљке, блиске рођаке таксифолије, алге по имену Каулерпа рацемоза (лат. Цаулерпа рацемоса).

Та је алга откривена тек недавно, а према претпоставкама биолога у Јадран је стигла морским струјама или са великим терентим бродовима.

Нова алга своје споре шири још брже од рођаке таксифолије, брзо обраста морско дно и својим изданцима ствара густу мрежу која дословно "гуши" дно одузимајући околним биљкама кисеоник, при чему се развија отровни сумпор диоксид.

Њена густа станишта већ су откривена на готово свим острвима јужног и средњег Јадрана, од Сплита према црногорском приморју, због чега прогноза опстанка аутохтоних врста, према тврдњама океанографа и биолога мора, није нимало оптимистична.