Македонија између крста и полумесеца

У македонској престоници, на пример, превладавају џамије, док је на територији државе тај однос 3:1 у корист цркава, преноси Танјуг.

Према званичним подацима Исламске верске заједнице, канонски непризнате Македонске православне цркве, односно Охридске архиепископије СПЦ, на територији Скопља се налази укупно 133 џамије и 112 цркава.

Експерти, како се наводи, процењују да се изградњом верских објеката обележава територија, док верске заједнице непрестано захтевају изградњу нових, јер тврде да постојећи број не задовољава потребе становништва.

Верује се, извештавају медији, да на читавој територији Републике тренутно функционишу 1.952 цркве и 580 џамија, док је око педесет цркава и десетак џамија у изградњи или се рестаурира. Рачуница каже да практично на сваког 831 становника долази по једна црква или џамија.

Само у последњој деценији у Македонији је изграђено око 350 џамија и минарета и отприлике исто толико нових цркава, капела, манастира, параклиса, крстова.

Медији оцењују да религија у Македонији игра све већу улогу у јавном и политичком животу. Она није више само лично питање појединца, већ сада ствара потенцијале за утицај на друштво и политику и постаје важан фактор у политичком и јавном животу земље.

Оно што, како кажу, забрињава јесте све већи утицај религије на јавни живот на који религија не би требало да има било какав утицај.

Према резултатима анкете о утицају религије у Македонији, коју је прошле године спровела Фондација "Конрад Аденауер", већина од 74,2 одсто анкетираних становника православне вере сматра да Македонија има довољан број цркава, док 20,4 одсто њих каже да тих објеката има превише.

Муслимани су око тог питања подељени пола-пола – 44,6 одсто их сматра да је изграђено довољно џамија, док 43,1 одсто верује да их је превише.

У водећим верским заједницама – православној и исламској, незадовољни су постојећим бројем објеката јер, како сматрају, они не задовољавају реалне потребе становништва. Отуда су и њихове међусобне оптужбе за непоштовање закона приликом изградње богомоља.

Иначе, у Македонији, осим православаца и муслимана, живи више од 60.000 грађана других религија – католика, протестаната, Јеховиних сведока и представника различитих источњачких секти, на пример, Харе Кришна или дервиши.

Њихова права се, тврде медији, све више крше. Кршње верских права је најизраженије у случајевима православне Охридске архиепископије СПЦ и дервиша, који су, како се наводи, у директном сукобу са канонски непризнатом Македонском православном црквом и Исламском верском заједницом.

Према подацима Комисије за односе са етничким заједницама, на територији Македоније делују 32 верске заједнице.