Ваучери обнављају куће у Српској

На електронским платним картицама, названим "Обнова Српске", износ је, у зависности од штете, до пет хиљада конвертибилних марака. Њима може да се плате 64 врсте робе и услуга компанија са којима су потписани уговори.

Дом Петровића у Добоју враћа се у живот. Поново су у стану који је у мајским поплавама био потпуно под водом.

"Ево, већ трећу ноћ како коначимо овде. Задовољнија сам, мада немам ни судопере, немам ништа. У пакетима је све, једно по једно купујем, ишла сам јуче по дрвену кашику, пошто треба да правим боранију. Немаш, ето, мораш", каже Гордана Петровић из Добоја.

У страху да би мајска катастрофа могла да се понови, Петровићи су, уместо паркета, под излепили плочицама. Тако је, кажу, кад са другог спрата гледаш како вода улази у стан и све уништава. Недавна киша и град – нова су опомена.

"Неки нас малер поново тера. Кренула је киша, а овде је ишло као река. Срећом, стала је", прича Симо Петровић.

У тражењу решења да се брзо помогне поплављенима, али не из буџета, помогло је формирање Јединственог регистра штете, јединог у региону. Улога ваучера солидарности подељених грађанима за обнову кућа, вреднија је, кажу, од износа на њима.

"Те платне картице могу да се користе само на територији Републике Српске. Могу да се користе само у домаћим продавницама, фабрикама, дакле на тај начин стимулишемо и домаћу привреду. Важно је да ту спадају све врсте грађевинског материјала, намештај, бела техника, да се тим картицама могу плаћати доспеле рате кредита, комуналне услуге, може се плаћати струја", каже Жељка Цвијановић, премијер Републике Српске.

У посебан Фонд солидарности сливају се донације, повољни кредити, али и допринос од 1,5 одсто који ће запослени и послодавци издвајати годину дана. То и даље није довољно да би се надокнадило све што је потребно. Осећају то и у бањалучком насељу Буџак, чији назив сада добија смисао.

"Радови су стопирани из разлога што се нема више финансијских средстава", каже Драгица Бајић, избеглица из Дрвара.

Драгица прича да је њена кућа уништена сто одсто, а да је сав износ са ваучера потрошила на обнављање. Кућа није до краја санирана од поплава, и у њој Драгица не може да дочека зиму.

Да се презими, ради се и у кући Јоже Чермеља, најстаријег домаћинства у насељу, чија аутомеханичарска радионица више није употребљива. Ипак, није му то најтеже.

"Најтеже ми је пало што ми је ауто од 12.000 марака био у поплави, и моја хармоника која вреди 8-10 хиљада марака. То ми је најтеже пало, а све друго буде и прође", понавља Јоже Чермељ.

Проћи ће ваљда и облачно време, које не иде наруку поплављенима.

Житељи бањалучког насеља Буџак као и многи други у Републици Српској не радују се киши. Готово 58 одсто становништва трпи последице поплава. Штета прелази две милијарде конвертибилних марака. То је готово једногодишњи буџет РС.