Потписана Декларација о несталима

Декларацију о несталима која има за циљ да подстакне процес проналажења несталих особа и дефинише одговорност и улогу држава у решавању тог питања потписали су председник Србије Томислав Николић, Хрватске Иво Јосиповић, Црне Горе Филип Вујановић и председавајући Председништав БиХ Бакир Изетбеговић.

Тим документом државе су потврдиле преданост решавању питања особа несталих услед оружаног сукоба и повреда људских права у оквиру одговорности државе да осигура трајни мир и унапреди сарадњу и помирење у демократским друштвима која подржавају и штите људска права, преноси Танјуг.

Председник Николић рекао је да Србија никада неће одустати од потраге за несталим лицима нити од захтева да се одговорни процесуирају и санкционишу.

За решавање овог проблема не постоји застарелост која значи заборав, рекао је Николић, и додао да ће Србија учинити све да се нестала лица на територији Србије пронађу, али и да очекује од осталих потписница да учине исто.

"Чињеница да ћемо данас, уочи Међународног дана несталих, упркос свим тешкоћама, потписати Декларацију, даће додатни подстрек напорима да се решимо моралног терета несталих лица. Можда се и други у свету угледају на нас", рекао је Николић.

Николић је истакао да Србија хоће да истражи сва места за која се сумња да се на њима налазе нестала лица, уколико таква места постоје.

Нагласио је и да је Србија уложила много напора како би институционализовала систем за решавање тог проблема и подсетио да је више пута позвао хрватског председника Иву Јосиповића да каже где се налази више стотина лица на територији Србије које тражи та држава.

"Хоћемо да истражимо, немамо шта да кријемо, нити желимо шта да кријемо. Ако постоји било какво место за које се сумња, ми ћемо то место у сарадњи са свима, и са државом која је заинтересована, и са међународном организацијом, истражити", подвукао је Николић.

Према Николићевим речима, на списку несталих лица која се воде у евиденцији Комисије Владе Србије у вези са оружаним сукобима на територији Хрватске у периоду од 1991. до 1995, евидентирано је 1.751 лице српске и других националности чија судбина још увек није расветљена.

Николић је подсетио да у региону има још 11.000 лица чија судбина још увек није утврђена.

"Решавањем овог комплексног проблема дали бисмо огроман и важан подстицај јачању помирења, билатералне и регионалне сарадње наших држава", рекао је Николић.

Додао је и да је држава Србија потпуно искрено ушла у потписивање Декларације како не би оптерећивала будуће генерације.

"Било је у сваком народу људи који су чинили злочине, па и у српском. Хајде да то коначно решимо, закопамо. Не дао вам бог да сте у кожи породица оних који претпостављају да су им отац, брат, стриц мртви, а никакав доказ за то немају", истакао је Николић.

Председник Хрватске Иво Јосиповић рекао је да решавање питања несталих за хрватску владу представља хуманитарни приоритет.

"Данас су моје мисли с породицама несталих и имамо моралну и правну обавезу да решимо то питање и окончамо њихову бол", рекао је Јосиповић који је захвалио Међународној комисији на доприносу да се тај проблем решава брже.

Декларацију о несталим лицима Јосиповић је оценио као важан корак ка трагању за истином, рекавши да број од 12.000 несталих опомиње. "„То је питање истине и правде"“, оценио је Јосиповић и додао да се проблем несталих из 1991. и 1992. године може решити уз добру сарадњу са Србијом, али и БиХ.

Председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић каже да достигнућа по питању решавања несталих на територији БиХ може послужити као пример и за остале земље региона.

"До данас су у БиХ од 30.000 несталих пронађене 22.000. Нажалост, 8.000 особа се и даље води као нестало", прецизирао је Изетбеговић. Указујући на посвећеност БиХ том питању, Изетбеговић је навео да је у Сарајеву формиран државни институт који се бави решавањем тог питања.

Изетбеговић је позвао све који имају информације о несталим особама и масовним гробницама да их доставе надлежним институцијама.

Председник Црне Горе Филип Вујановић истакао је да се број несталих у тој држави мери десетинама, што, како је рекао, доказује да је Црна Гора била изван ратних разарања.

"Наш потпис показује нашу спремност за интензивирање наших активности", рекао је Вујановић истакавши и да сваки злочин треба бити кажњен.

Отварајући скуп у Мостару, председавајући Међународне комисије за нестале особе Томас Милер, истичући да је ово историјски дан, указао је да је од 40.000 особа које су нестале током оружаних сукоба деведесетих година у бившој Југославији пронађено и идентификовано преко 70 одсто.

Милер је истакао да су земље региона показале значајну способност да преузму процес тражења великог броја несталих путем локалних институција и међународних механизама.

Представник ОЕБС-а Жерар Штудман честитао је државама потписницама на потписивању Декларације и препознавању одговорности коју државе имају у процесу тражења несталих особа. На овај начин иде се, како је рекао, ка нормализацији односа, враћању поверења и утирању пута ка будућности.

"Суочавање са проблемима из прошлости представља почетак процеса помирења и отварање пута ка заједничкој европској будућности. Суочавање са прошлошћу је суочавање са будућношћу", истакао је Штудман.

Председавајући Регионалне координације породица несталих особа са подручја бивше Југославије Љиљана Алвир позвала је земље потписнице да спроводе Декларацију како она не би остала „мртво слово на папиру, истакавши да је крајњи тренутак да се међудржавне размирице ставе на страну.

Церемонији потписивања присуствовали су представници породица несталих, укључујући чланове регионалне координације асоцијација породица из бивше Југославије, чланови међународне заједнице.

Председник Србије Томислав Николић је, након потписивања Декларације, посетио конзулат Србије у Мостару и том приликом разговарао са генералним конзулом Гораном Стојковићем и конзулком Јеленом Вукајловић.