Границе Словеније и Хрватске по принципу правичности

Јанша је рекао да је хрватска територија, који је пре 1945. Рапалским уговором био прикључен Италији, враћена Хрватској, а да су цену поделе платили тада само Словенци, додајући да због тога Словенија око граничних питања с Хрватском инсистира на принципу правичности.

Након Другог светског рата знатан је део словеначког приморског територија, с Трстом и Горицом, као и преко 100.000 Словенаца, остао на територији суседне Италије, док ниједан педаљ хрватске земље ни мора на западу није био откинут од њихове матице, тврди Јанша.

Словеначки премијер, чија је странка кандидат на предстојећим изборима 21. септембра, инсистира да се при решењу још отвореног питања границе на мору уз стање 25. јуна 1991. на дан осамостаљења Словеније узме у обзир и принцип правичности.

Прича да је Словенија након разграничења Италије и Југославије изгубила територијално и демографски, па би се то требало узети у обзир при разграничењу Словеније и Хрватске, у словеначкој политици и публицистици појавила се одмах након распада бивше СФРЈ и осамостаљивања две бивше југословенске републике.

Државна прослава "Прикључења Приморске матици" се већ три године обележава као државни празник 15. септембра, јер је тог датума 1947. године ступио на снагу мировни уговор који је потписан у Паризу седам месеци раније, а којим су одређене послератне границе Италије и бивше СФРЈ, с изузетком такозваног Слободног територија Трста.

Јанша се у говору углавном бавио важношћу Словенског приморја и поморске оријентације за развој земље, али није избегао ни "аферу Патриа", рекавши да се Словенија наредних година може развијати брзим темпом, ако се не буду враћале старе поделе и ако се у иностранству не буде прао прљав веш, чиме је поновио своју више пута изрицану оцену да су корупционашку аферу у иностранство лансирали његови политички противници.

Афера "Патриа" покренута је после тврдње националне телевизије Финске да је премијер Јанез Јанша примио мито од 21 милион евра при куповини оружја у тој земљи.