Хрватски МСП: Антисрпски инциденти изолована појава

Антисрпски инциденти у Хрватској су изолована појава, а не правило, поручило је хрватско министарство спољних и европских послова, додајући да хрватске власти поштују Уставни закон о националним мањинама, пренела је агенција Хина.

Србија је пре неколико дана упутила страним земљама нон-папер - неслужбени дипломатски документ, у којем набраја недавне инциденте, од скидања двојезичних табли у Вуковару, до напада на српски конзулат у Ријеци и усташког поздрава "За дом спремни", који је на фудбалској утакмици узвикивао хрватски репрезентативац Џо Шимунић.

Поводом оптужби из Србије да је положај српске заједнице у Хрватској погоршан, извор из хрватског министарства је за агенцију Хина рекао да је реч о изолованим инцидентима, а не о кампањи усмереној против српске заједнице.

"Одмах су их осудили сви хрватски званичници, од председника Републике, премијера, министарке спољних и европских послова, до локалних лидера. Осудиле су их и невладине организације, као и релевантни хрватски медији, што се посебно односи на колумне и коментаре", рекао је тај извор.

Кад је реч о ћириличном писму и увођењу двојезичних натписа, хрватска страна наводи да је могла да одложи њихово спровођење, али да сматра да треба да поштује своје обавезе и да због тога очекује да власти у Србији подрже њене напоре, преноси хрватска новинска агенција.

Истовремено, хрватске власти тврде и да статус мањина у Хрватској и Србији није исти.

"У хрватском Сабору представници мањина имају загарантована места, а хрватска мањина у Србији нема таква права, па тако досад нису добили ни уџбенике за наставу на матерњем језику, што је досад више пута било обећано и преузето као обавеза", наводи се у изјави из Министарства.

Хрватска не спречава повратак Срба

Министарство додаје и да "не стоји да Хрватска спречава повратак готово 50.000 Срба колико их је у Србији с избегличким статусом".

"Хрватска континуирано ради на повратку и обнови. У Хрватску се досад вратило више од 133.000 припадника националних мањина, од којих је већина српске националности", наводе у Министарству.

Кад је у питању проблем навијачког дивљања и хулигана на спортским утакмицама, Министарство наводи да "политичко руководство Хрватске увек осуђује такве испаде", као и да "нажалост, ниједна држава није имуна на њих", додајући да свака мора да их решава у оквиру своје надлежности, али и заједничким напорима.

Наводи се и да ни транспаренти: "Убиј Хрвата да Шиптар нема брата" или "Нож-жица-Сребреница", као и паљење хрватских застава не доприносе сарадњи ни разумевању међу грађанима и државама", наводе у Министарству.

Отправница послова амбасаде Србије у Загребу Боса Продановић упутила је 15. новембра оштар протест помоћнику министра спољних послова Хрватске Жељку Купрешаку због све учесталијих инцидената чија су мета Република Србија и Срби у Хрватској.

Како је тада саопштило Министарство спољних послова Србије, хрватској страни је пренето да су неприхватљиви и узнемирујући последњи напади на Генерални конзулат Србије у Ријеци, истицање у Загребу антисрпског плаката "српско породично стабло" на коме су приказани обешени Срби, исписивање графита на српским кућама у којима се Срби позивају да напусте Хрватску, као и укупна антисрпска кампања поводом постављања двојезичних табли у Вуковару.

Указано је на то да су наведени инциденти и изражени говор мржње према српској заједници у Хрватској, нажалост, најјаснији доказ веома тешких услова у којима Срби у Хрватској живе.

Посебно забрињава учесталост инцидената и чињеница да те инциденте нико од званичних органа Хрватске до сада није јавно осудио, наведено је у том саопштењу.

"Србија жели да са Хрватском развија добре односе, а од ње, као суседне земље и чланице ЕУ, очекује да спречи јачање антисрпске кампање и да Србима који тамо живе обезбеди сва права која им, по европским стандардима и хрватском законодавству припадају", закључило је Министарство.