Лагумџија: Никад бољи односи у региону

Министар спољних послова БиХ Златко Лагумџија каже да су билатерални односи Босне и Херцеговине и Србије на "узлазној путањи", а да је код руководства Србије више него уочљива жеља да са суседима, посебно са Босном и Херцеговином, развија што је могуће боље односе.

"Мислим да је читава клима у региону боља него што је била у последњих 15 година. Односи било које две државе, нарочито у 'магичном' трогулу Србија, БИХ, Хрватска, па и Црна Гора никада нису били бољи, упркос многим отвореним проблемима", рекао је Лагумџија у интервјуу Танјугу.

Шеф дипломатије, заменик председавајућег Савета министара и један од седам најутицајнијих лидера у БиХ уверен је, како истиче, да смо се сви "научили памети" и да она некадашња балканска логика "да комшији цркне крава" више "не станује воде".

Поводом предстојеће заједничке седнице Савета министара БиХ и Владе Србије, која је требало да буде одржана ових дана, али је одложена због реконструкције владе БиХ, Лагумџија је оценио да је реч о сусрету који представља прекретницу у укупним односима БиХ и Србије.

Тај сусрет, каже, у себи носи "пуно садржаја и симболике", па га зато очекује са великим нестрпљењем, као прилику и за решавање отворених питања и за даљи корак напред у сарадњи.

Нерешена питања граница

У отворена питања убраја пре свега питање границе, која постоји и зна се где је, али "папиролошки" није решена, затим питање потраживања нечега што је "зарађено" у негдашњој заједничкој држави СФРЈ, те решење имовинских питања.

Решавање питања границе је важно јер, како каже, у изгледу је значајан пројекат и развојна шанса за целу БиХ. Реч је о изградњи хидроелектрана на реци Дрини.

А што се тиче имовине стечене у заједничкој држави, она је, каже, процењена на милијарду конвертибилних марака, што је значајна цифра за малу државу као што је БиХ, указује Лагумџија.

"Верујем да ћемо те ствари решити. Током последњег боравка у Београду имао сам сусрете са Ивицом Дачићем, (првим потпредседником Владе Александром) Вучићем и (министром спољних послова Иваном) Мркићем и видео сам заиста једну отвореност, али искрену, не неку дипломатску спремност да радимо заједно" Да једни другима будемо од помоћи колико можемо", рекао је Лагумџија.

"Верујем, дакле, да ће заједничка седница бити добар подстицај врло конкретним активностима на будућој сарадњи", рекао је Лагумџија.

То ће, према његовим речима, бити и добра прилика за отварање неких економских и других пројеката, а као пример навео је чињеницу да се БиХ припрема за Светско првенство у фудбалу у Бразилу, где та држава нема амбасаду, а Београд је има.

"Очекујем и наишао сам на отворена врата да нам ту Србија буде од помоћи", каже Лагумџија, уверен да би, која год да је од држава региона отишла на Светско првенство, навијали једни за друге по принципу Евросонга, када смо једни другима давали по дванаест поена.

Србија напредовала на путу ка ЕУ

Шеф дипломатије БиХ је оценио да је Србија направила велике кораке ка европским интеграцијама, посебно након бриселског споразума Београда и Приштине, а БиХ је, како је рекао, остала тамо где је била пре 12 година.

"Честитам Србији на томе што је урадила на њеном европском путу", рекао је Лагумџија, и додао да га радује и то што је Хрватска постала чланица ЕУ јер ће то Босни и Херцеговини, поред тога што је добила границу са ЕУ, допринети да брже корача европским путем.

Наглашава да та земља има три спољнополитичка циља која су истовремено и три унутарполитичка "инструмента за промене": ЕУ, кретање ка НАТО интеграцијама и регионална сарадња.

"За БиХ је посебно важно да регионална сарадња буде што је могуће динамичнија. Зато нас сарадња са земљама, које су у некој врсти чекаонице за ЕУ, итекако убрзава ка нашим правим циљевима, а најважније је то што нам помаже да се трансформишемо у прогресивно друштво, са јачим институцијама и бољим укупним уређењем - од социјалних питања, до економског окружења", навео је Лагумџија.

Фокус светске јавности на Балкан

Говорећи о државама региона и њиховом путу ка ЕУ, Лагумџија каже да ће да ће због обележавања 100 година од почетка Првог светског рата, наредне године фокус светске јавности поново бити усмерен на регион, БиХ и Сарајево.

"Говорим о години у којој Европа и свет, 100 година након рата, треба нешто да науче, а то је да ће 21. век почети тек онда када се заврши процес проширења ЕУ земљама овог дела Европе", рекао је Лагумџија.

Сматра да интерес ЕУ није ништа мањи од интереса пет држава региона, које су у различитим фазама прикључења, да буду чланице ЕУ.

"Ако је овај регион део Европе који још није у ЕУ, онда та ЕУ ништа није научила од 1914. године до данас", навео је Лагумџија додавши да наредна година треба да буде нова страница, која ће значити нови почетак и поруку Европи да мора да доврши процес прикључена држава Западног Балкана.

"То Европи није ништа мање важно него нама, јер све док делови овог региона не буду део Европске уније она ће бити недовршена", поручио је Лагумџија.

Трилатерала за БиХ нема алтернативу 

Упитан да ли то што је Београд замрзао учешће у трилатерали са Сарајевом и Анкаром, након што је турски премијер Реџеп Тајип Ердогна недавно у Призрену изјавио да је "Турска Косово, а Косово Турска", Лагумџија каже да су га сви са којима је разговарао о томе уверавали да је реч о неспоразуму за који се нада да ће брзо бити превазиђен.

"Питање наше сарадње у трилатерали је нешто што једноставно нема алтернативу. Не видим разлог зашто би била заустављена, а видим пуно разлога зашто би требало да идемо даље", изричит је Лагумџија.

Педседнички самити су веома важни и дају укупни политички подстицај, а наредни би, како је раније договорено, требало да буде нека врста економске трилатерале, рекао је Лагумџија, напоменувши да је турска економија у експанзији, а земља "регионални гигант" у многим областима.