Не у школу без Бога

Pумунски Парламент припрема се да расправља о реформи образовања пре парламентарних избора у новембру. Једно од главних биће питање веронауке у школама.

Један румунски свештеник желео је да преобрати Андреја у православље јер његова школа није могла да запосли вероучитеља за тог 12-годишњег адвентисту.

"Неки моји школски другови ме терају из учионице пре веронауке, други ме питају зашто ја нисам православац, то исто је и свештеник питао моје родитеље. Нека ми Бог помогне да им опростим, али ја не волим такве шале", каже дечак који није навео своје презиме плашећи се да ће имати проблеме у школи коју похађа, у центру Букурешта.

Ученици попут Андреја, припадници других верских убеђења надају се да ће најављеном реформом образовања доћи до модернизације школа те да ће се у будућности осећати боље у својој домовини.

Парламент се припрема да расправља о реформи образовања пре парламентарних избора у новембру. Невладине организације врше притисак да реформе буду суштинске, док се представници цркве реформама супротстављају слоганом "Не средње школе без Бога".

Према првобитном предлогу образовне реформе, требало је да буде уведена алтернатива за часове веронауке а у школама присутни симболи свих вероисповести а не само православни као што је сада случај у већини школа.

Међутим, после јавне дебате и сусрета са свештенством, идеја о алтернативним часовима је одбачена.

Министар образовања Зветлана Преотеаса негирала је да је било било каквих притисака бранећи концепт веронауке.

"Ниједна светска религија не учи ништа лоше. Вера и сексуална дискриминација нису проблем школа. Колико ја знам све вере кажу да је њихов Бог највећи и скоро све не одобравају хомосексуализам а ми не можемо да променимо људску веру", истакла је она.

Чланови група за поштовање људских права, међутим, наводе да дебата око реформе школства одсликава много већи проблем нетолеранције у друштву у коме се свештеници често придружују насилним маршевима против хомосексуалаца, а Роми живе на маргинама друштва.

Последњих месеци утицајна православна црква све више притиска државу да не уноси драстичне промене у образовање, које посматрачи виде као важан тест за ту одскорашњу чланицу ЕУ у напорима да се избори са верском, сексуалном и етничком дискриминацијом.

"Веронаука овде индоктринира људе подстичући предрасуде против других вера и сексуалних орјентација", изјавила је копредседник невладине групе Лига про-Еуропа Смаранда Енаке. "Учење деце да дискриминишу нешто рађа национални менталитет и на крају људи одбацују различитост и дискриминишу све."

Сви су уверења да постоје мале шансе да у образовном систему ускоро дође до суштинских промена што добро илуструју речи политичког аналитичара Богдана Теодорескуа, који каже да "румунски политичари имају инстиктивни страх од екскомуникације и веома ретко се противе схватањима цркве".

Око 90 одсто Румуна изјашњавају се као православци, а три четвртине становника кажу да верују у цркву, чиме је управо црква најпопуларнија институција у тој држави. Поређења ради тек један од петоро људи верује у парламент кога константно прате корупционашки скандали.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. фебруар 2026.
9° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом