ЦИА својевремено најавила "Олују"

Америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) најавила је војно-полицијску акцију Хрватске војске "Олују" у јулу 1995. године и углавном доста прецизно предвидела развој догађаја у ослобађању подручје тадашње САО Крајине, наводи се у документима те службе са којих је скинута ознака тајности, а њихово објављивање у целини је најављено за почетак октобра.

Током те акције из Хрватске је избегло више од 200.000 Срба, док је више од 2.000 убијено или нестало.

"Све веће поверење Загреба у своју војну снагу и уверење да ће за реинтеграцију подручја под српском контролом бити потребна сила, највероватније ће навести Хрватску да ове јесени покуша да заузме веће делове УН сектора Север и Југ, али тешке борбе око Бихаћа и у Посавини, као оружане провокације крајишких Срба могле би изазвати хрватску офанзиву и до средине лета", пише у документима Посебног одељења ЦИА за Балкан од 21. јула 1995. године, наводи се у анализи ЦИА, јавила је агенција Хина.

Америчка тајна служба је, како се наводи, процењивала да би Загреб за главни напад радије причекао јесен, али тешке борбе у БиХ, посебно око Бихаћа и у Посавини, или оружане провокације крајишких Срба могле би да подстакну хрватску офанзиву до средине лета.

Наводи се и да је Загреб још гајио "неке наде" за политичким решењем, али да је "све више вероватно да ће због недостатка напретка на политичком плану прибећи сили".

Аналитичари ЦИА сматрали су да ће борбе у Крајини бити најтеже од 1992, а њихово уверење да ће Београд притећи у помоћ крајишким Србима испоставило се погрешним.

ЦИА је, наиме, веровала да ће тадашња ЈНА послати бар повећану логистичку подршку, заједно с неким специјалним снагама и "добровољачким" јединицама како би се помогло Србима из тадашње САО Крајине.

Међутим, у извештају датираном 5. септембра исте године, ЦИА је признала да је "Милошевићево препуштање крајишких Срба у секторима Југ и Север хрватским снагама запањујуће, с обзиром на његово националистичко становиште".

ЦИА је оценила да је понашање Београда током "Олује" изазвало занемарљив протест становништва, успркос доласку скоро 200.000 избеглица из Крајине у највећем српском поразу откако је немачки Вермахт прегазио Југославију за само седам дана у априлу 1941. године.

ЦИА је, према документу из јула 1995. проценила да Хрватска "за сада" неће напасти српске положаје у сектору Исток, како не би изазвала Београд. ЦИА је тада оценила да би "југословенска" војска, делимично мобилизована, у источну Славонију могла да упути 22.000 војника са 700 тенкова и тешким наоружањем.

Међународни притисак на Загреб

Открива се да је Хрватска била под међународним притиском да се суздржи од "Олује", али и да се очекивало да тај притисак неће уродити плодом.

Притом, додаје се, ЦИА напомиње да ЕУ наставља с економским притиском на Загреб, када је Бон 16. јула званично упозорио Загреб да ће нова војна акција (претходно је изведена акција "Бљесак") угрозити преговоре о споразуму о трговини и сарадњи с Европском унијом и учествовање у помоћи програма ПХАРЕ.

"Међународни притисак на Загреб вероватно ће утицати на временски след и тактику, али не и на стратегију. Све већа фрустрираност међународном заједницом учврстила је становиште Загреба да ће Хрватска морати да делује сама како би решила проблем Крајине, а та фрустрираност је, барем привремено, умањила утицај Запада на одлуке Загреба", пише у извештају.

ЦИА је, међутим, била уверена да ће "Загреб својим кључним западним савезницима, САД и Немачкој, дати ограничено упозорење пре покретања неке главне офанзиве".

"Загреб ће свакако, као што је то чинио и пре, снагама УН издати упозорење барем сат времена пре неизбежног напада како би се број жртава међу особљем УН свео на минимум", пише у једном од извештаја ЦИА.

Тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман веровао је, забележили су аналитичари ЦИА, да брза акција у секторима Север и Југ "неће трајније наштетити Хрватској у односу с међународном заједницом и ЕУ".

"Како би то обезбедила, Хрватска ће покушати да минимализује перцепцију 'етничког чишћења', али ће јој бити теже него у сектору Запад, јер сектори Север и Југ имају знатно више српског становништва... Загреб већ припрема јавно оправдање за војну акцију против крајишких Срба", написали су аналитичари америчке тајне службе.

ЦИА наводи да је Хрватска планирала "брзу" војну акцију како би главне циљеве ХВ заузео у року од 72 сата.

ЦИА је тада, како се наводи, предвидела да би "борбе дужег трајања највероватније подстакле Србију на умешаност великих размера".

"Али брза, одлучујућа победа Хрватске, Београд би суочила са свршеним чином, чиме би подршка 'југословенске' војске у спасавању сектора Север и Југ била врло мало вероватна", закључује се у једном од око 300 извештаја ЦИА са којих је скинута ознака тајности, а који преноси Хина.