Годишњица злочина на Коранском мосту

Од убиства 13 припадника резервног састава бивше ЈНА, на Коранском мосту у Карловцу, у Хрватској, 21. септембра 1991. године, навршиле су се 22 године.

Према наводима из оптужнице хрватског правосуђа из 1992. године, откад се тај злочин и процесуира, жртве су убијене из аутоматске пушке, а на мосту су рањена још двојица заробљених резервиста ЈНА.

Према подацима Докумантационо-информативног центра Веритас, припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске су испред моста зауставили два војна камиона у којима су се из једне у другу касарну превозили припадници активног и резервног састава ЈНА. Они су, после преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени на слободу, одложили оружје.

Одмах по предаји група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у полицију, а друга - 17 војника српске националности, углавном резервисти из кордунашког места Крњак, спроводена је пешице преко моста.

Кад су ступили на Корански мост, униформисана лица са фантомкама на главама ликвидарала су њих 13, међу којима и неколико у лежећем положају, а већину хицима из аутоматског оружја у стојећем положају, навео је Веритас.

Од четворице преживелих, тројица, међу њима и један са тешким повредама, спасили су скоком са моста.

Тадашње Окружно тужилатво у Карловцу, маја 1992, подигло је оптужницу против Михајла Храстова, припадника посебне јединице полиције Полицијске управе Карловаца због кривичног дела против човечности и међународног права - противправним убијањем и рањавањем непријатеља.

По наводима хрватског правосуђа, Храстов којем се судило у неколико наврата, после добијања задатка да са својом групом на мосту чува и спроведе у полицију групу војника који су предали оружје, у њих је пуцао. Карловачко тужилаштво сматра да се радило о ликвидацији ратних заробљеника, за шта је прописана казна од најмање десет година затвора.

Храстов је у притвору био најпре шест месеци 1992. и поновно од маја 2009. до краја 2010. године. Он је након три ослобађајуће пресуде, одлуком Врховног суда осуђен на седам година, а из затвора у Лепоглави је изашао крајем децембра 2010. године.

Уставни суд Хрватске је случај Корански моста вратио Врховном суду на поновно одлучивање и пред измењено судско веће. Почетком септембра 2012. Врховни суд је Храстова прогласио кривим због противправног убијања и рањавања непријатеља" и осудио га на четири године затвора, и он је сада на слободи.

Према подацима Веритаса, пред Општинским судом у Карловцу, који је надлежан и за општину Крњак одакле су убијени и рањени, води се парнични поступак по тужби преживелих и породица ликвидираних, против државе Хрватске за накнаду штете.