БиХ, први послератни попис

У Босни и Херцеговини све је спремно за први послератни попис становништва, који ће бити спроведен од првог до 15. октобра ове године. Пажњу јавности посебно привлачи изјашњавање о националној и верској припадности и матерњем језику.

Попис ће показати колико у Босни и Херцеговини живи Срба, Хрвата и Бошњака. То је важно, јер се на основу тих података формира власт у подељеној дејтонској држави.

Пред први октобар најављен је долазак грађана Босне и Херцеговине, углавном Бошњака, из дијаспоре. Питање је како ће они бити пописани и да ли, уколико се изјасне као стални становници, то може знатније утицати на резултате пописа.

У многим градовима Данске и Шведске појавили су се плакати са упутствима како се изјаснити на попису у БиХ. Бошњачка дијаспора је најбројнија и организовано се спрема на долазак у БиХ 1. октобра.

"Поштујемо метод који је прописала Агенција за статистику БиХ. Тамо се каже да пописивач мора да поштује оно што му каже онај који се пописује, дакле не требају му ни лична карта ни пасош", каже Сенадин Лавић из Фондације "Попис 2013".

Питање је зато како проверити да ли ти грађани испуњавају услове да се попишу као стални становници БиХ. По закону на то немају право они који су ван БиХ годину или више.

"Уколико се уочи појава великог доласка, онда је то проблем и треба да реагује пописна комисија", каже Радмила Чичковић, директорка Завода за статистику.

Прашину су подигли и спотови у којима су деца искоришћена за ширење политичких порука. Једни кажу злоупотреба деце, други у томе не виде ништа спорно.

У Српском демографском форуму сматрају да кампања Бошњака неће имати великог значаја и да неће допринети жељеном циљу да их на попису буде више од 50 одсто.

"Бошњаци данас, као и пре 40 година, имају проблем идентитета, тај проблем оптерећује и друга два народа и ти проблеми неће бити решени после пописа", каже Слободан Наградић из Српског демократског форума.

"У БиХ сви грађани или држављани БиХ су Босанци, Бошњак је културолошка ознака за један народ и она је исте вредности по имену као Србин, Албанац", каже Сенадин Лавић.

Последњи попис становништва у БиХ спроведен је 1991. године. Тада је у БиХ било највише Бошњака, затим Срба, па Хрвата. Попис после 22 године требало би да покаже право стање у држави. Не треба сумњати да ће и резултати изазвати нове полемике.