Хрватска пред санкцијама ЕУ

Европска комисија је покренула поступак за увођење санкција Хрватској зато што се оглушила о захтеве ЕУ да повуче спорни закон о изручењима. Тим законом, Хрватска је заобишла европски налог за хапшење у случају захтева Немачке да јој изручи Јосипа Перковића, осумњиченог да је у време некадашње Југославије био уплетен у убиство хрватског дисидента Стјепана Ђурековића.

То је саопштила представница за штампу Европске комисије Пија Аренхилде-Нилсен, која је навела да се ставља на снагу "заштитна клаузула" за поштовање одредаба правосуђа и унутрашњих послова ЕУ, укључујући европски налог за хапшење који морају поштовати све чланице ЕУ.

То значи, како је речено, да ће бити предузете "одговарајуће мере" ако влада у Загребу не буде укинула спорни закон, чијим је изгласавањем прекршен споразум о чланству ЕУ-Хрватска.

Европска комисија је од земаља чланица затражила мишљење о томе које би мере требало предузети против Хрватске, а одлука ће се знати у року од десет дана. Поједини извори ЕУ наводе да би Загребу могла бити стављена забрана на доделу додатних 80 милиона евра за припрему уласка Хрватске у "шенгенски" простор без граница, унутар ЕУ.

То је посредно потврдила и Мина Андрејева, портпарол европске комесарке за правосуђе Вивијан Рединг, објаснивши да би Хрватској могао бити уведен "појачан надзор" над спровођењем одредаба о правосуђу и унутрашњим пословима, укључујући наменско трошење фондова ЕУ за те секторе и припрему неке земље за уграђивање у "шенгенски" простор.

Хрватска је за то већ добила 40 милиона евра, а било је предвиђено да јој се додели још 80 милиона евра. 

Сада пензионисани Јосип Перковић, који је, у време убиства одбеглог директора фирме ИНА Ђурековића у Немачкој, био један од шефова државне безбедности УДБА у Хрватској, после независности Хрватске постао је руководилац тајних служби у власти Фрање Туђмана.

Перковићев син је сада саветник за безбедност хрватског председника Ива Јосиповића.

Само три дана пре него што ће постати члан ЕУ, Хрватска је, у јулу ове године, усвојила закон којим ставља ван снаге примену европског налога за хапшење за период пре августа 2002. године, (а тај налог морају поштовати све чланице), чиме је прекршила оно што је потписала у споразуму о чланству.

Портпаролка Андрејев је претходно указала на то да је "овде реч о изигравању поверења, јер ако стварате простор без границе у ЕУ, онда морате јамчити да злочини почињени у једној од земаља чланица не смеју остати некажњени".

Лекс Перковић, полемика у Сабору

У тренутку када из Брисела стиже вест о покретању поступка за кажњавање Хрватске, у Сабору се расправља о спорном закону и будућем односу владе са ЕУ.

Одговарајући на посланичка питања, премијер Зоран Милановић је поручио да су неки чланови ХДЗ-а активно пружали заштиту бившем функционеру југословенске тајне службе Јосипу Перковићу, кога немачко правосуђе терети да је учествовао у убиству хрватског емигрант Стјепана Ђурековића, преноси Хина.

"Закон (Лекс Перковић) је ту, и иде, и нико осим оних који су активно пружали заштиту људима у које данас упиру прстом, а у ХДЗ-у их има, нико не поставља питање хоће ли сви људи који су осумњичени ускоро доћи пред лице правде", рекао је Милановић, одговарајући на питање посланика Тање Врбат о односу владе и Европске комисије у вези са применом европског налога за хапшење.

Нагласио је, међутим, да је привођење осумњичених правди могуће само ако се Уставом укине застарелост за тешка убиства.

"Ту требамо ваше руке и једном у животу будите веродостојни", поручио је Милановић ХДЗ-у.

Како каже, политичка убиства су постала застарела, а застарелост је, истиче, један од разлога за одбијање изручења, због чега осумњичене није могуће изручити чак и ако се промени спорни закон.

"Кад то променимо и укинемо застарелост, онда можемо да приступимо или поступку наших органа у Хрватској, или изручењу", рекао је Милановић.

Одговарајући посланику Горану Јандроковићу, који је констатовао да се због закона о европској потерници Хрватска налази пред суспензијом средстава из европских фондова, Милановић је рекао да је то питање у хрватским "паланачким оквирима надувано, док у европским не постоји".

"С Комисијом државе улазе у разноразне спорове и нема државе која нема спорове с Комисијом", истиче Милановић.