Брисел љут на Хрватску

Европска комисија није примила одговор хрватског Министарства правосуђа у вези са законом о европском налогу за хапшење, упркос томе што је у петак истекао рок за слање одговора у Брисел.

Како је у телефонској изјави за агенцију Хина рекла портпаролка ЕК Мина Андрејева, због тога ће бити и предузете мере против Хрватске.

"По мојим сазнањима нисмо добили одговор. Европска комисија дубоко жали због тога што Хрватска није одговорила на тај хитан позив и због чињенице да се хрватско национално законодавство променило само неколико дана пре приступања ЕУ и у супротности је са законом ЕУ о европском налогу за хапшење, а то није неважно питање", истакла је Андрејева.

Како је подсетила, и потпредседница ЕК и повереница за правосуђе Вивиан Рединг је на то јасно указала у неколико наврата.

"Потез Хрватске значи да се неколико криминалаца осумњичених за убиства хрватских емиграната у другој европској земљи током комунистичког режима може и даље скривати иза хрватских граница. Због тога ће потпредседница Рединг упознати целу Комисију с тим питањем идуће недеље и предложити акције у складу с чланом 39 хрватског приступног уговора", најавила је Андрејева.

Члан 39 предвиђа "одговарајуће мере" од којих би једна могла бити и ускраћивање новца из фондова ЕУ.

ЕК је дала Хрватској рок до 23. августа да одговори на питање када планира да усклади хрватски закон о европском налогу за хапшење с европским законодавством.

Хрватска је крајем јуна, непосредно пред улазак у ЕУ, донела закон, колоквијално назван "Лекс Перковић" којим примену европског налога ограничава на злочине почињене после августа 2002.

Премијер Зоран Милановић рекао је у петак да хрватска влада о "Лекс Перковић" сигурно неће одлучивати још неколико недеља.

Претходно је прва потпредседница хрватске владе и министарка спољних и европских послова Весна Пусић рекла да ће влада одговорити Европској комисији до 23. августа, када истиче рок за изјашњавање о промени закона, али да дефинитивни потези неће бити готови сигурно до тада.

Законским изменама онемогућено је и изручење Јосипа Перковића, некадашњег високорангираног званичника југословенске Службе државне безбедности која је организовала и убиство одбеглог хрватског предузетника Стјепана Ђурековића у Горњој Баварској 1983. године, а за којим је немачко правосуђе расписало међународну потерницу још 2009. године.

Оштар одговор хрватског министарства

Хрватско министарство правосуђа оштро је одговорило потпредседници Европске комисије Вивијан Рединг.

У одговору се наводи да је крајње непримерено да се службеници Европске комисије усуђују да прозову једну државу чланицу изношењем нетачних и неутемељених тврдњи.

"Хрватска није једина држава чланица ЕУ која има временско ограничење примене Европског налога за хапшење, јер то постоји и у Аустрији, Француској, Италији, Луксембургу и Чешкој, па је очигледно да се не ради о инструменту који се примењује на јединствени начин у оквирима ЕУ", стоји у саопштењу.

Проблем процесуирања особа осумњичених за политичка убиства много је шири од питања у вези са применом Европског налога за хапшење, а Влада Хрватске препознала је ширину тог проблема, о чему сведочи и актуелна иницијатива за промену Устава.

Министарство је саопштило да би се променом укинула застарелост кривићног дела за политичка убиства.

Закључује се да спор око налога за хапшење никако не може да буде разлог да се Хрватској ускрате средства из фондова ЕУ, што је Брисел запретио, јер временско ограничење какво има Хрватска већ има пет чланица Европске уније.