Протест против ћирилице у Загребу

Штаб за одбрану хрватског Вуковара, који окупља углавном удружења ратних ветерана, организовао је у Загребу протест против увођења српског језика и ћирилице у Вуковару. Скуп  обезбеђивао велики број полицајаца.

Скуп "Не ћирилици у Хрватској" на којем се на централном загребачком тргу по полицијским проценама окупило више хиљада демонстраната завршен је нешто пре 14 часова уз захтев влади да промени хитно уставни закон о правима националних мањина и да се Вуковар до 18. новембра прогласи градом трајног пијетета у којем никад неће бити уведена ћирилица, преносе хрватски медији.

Представници Штаба за одбрану хрватског Вуковара, кога чини 300 ветеранских удружања, запретили су и физичким сукобима у случају да се у Вуковару поставе табле на латиници и ћирилици.

Прочитавши проглас, у коме се истиче да изузеће неких зона у граду од примене двојезичности и двописмености није довољно, шеф штаба Томислав Јосић је нагласио да свака улица у граду има своје жртве и страдале, и да зато то подручје треба да буде изутето од примене двојезичности.

"Ако у року од три месеца не покренете такав захтев Вуковара као подручја изузећа примена ћирилице, даћете нам до знања да искрено не цените жртву бранилаца града. А ако 18. новембра дођете у Вуковар, показаћемо вам да нисте добродошли у град због свог лицемерја према Вуковару и његовим жртвама", рекао је Јосић.

Он је оптужио власти да долазе у Вуковар због дневница и доброг ручка, а не због одавања почасти жртвама града и запретио властима да се не поигравају жртвама и страдањима и да не вређају ветеране називајући их неписменим варварима.

Јосић је оптужио власти да за бројне злочине над Хрватима, а да се, "ако неко оптужи шефа самосталне демократске српске странке Војислава Станимировића, његов случај се реши за 12 часова".

"У Хрватској живе 22 мањине, са 21 је све у реду, само са Србима имамо проблема", рекао је Јосић, на шта су хиљаде окупљаних углас звиждали и викали "Уа".

Средњошколски професор из Книна Анте Надомир Тадић Штура је затражио од Сабора промену Уставног закона о правима националних мањина, а Станимировића и председника Српског народног вијећа Милорада Пуповца назвао аветима прошлости, док је потпредседник Сабора Ненад Стазић прозвао ветеране да заговарају мржњу.

У једном моменту група учесника почела је викати "За дом спремни", али је то кратко трајало, а осим звиждука на Јосићево спомињање Срба, као и на рачун владе и СДП-а, викало се "Цигани", уз подсећање како је полиција забранила песме Марка Перковића Томсона на утакмицама.

Сам Томсон је, уз громке аупалузе, отпевао неколико песама, сам или уз тамбурашку пратњу, а пуштени су и тонски записи новинара Синише Главашевића из јесени 1991. године, док су трајале борбе за Вуковар.

Бројни учесници протеста били су у униформама, било је и младих и деце, а превладавале су хрватске заставе и заставе хрватских борбених јединица, иако је било и неких застава с грбом који почиње белим пољем, а које нису службене због подсећања на усташку заставу.

Уочи скупа, председник Хрватске Иво Јосиповић рекао да очекује да ће скуп бити "у границама закона као и сваки други јавни скуп". "Ништа више и ништа мање", рекао је Јосиповић.

Хрватска министарка спољних и европских послова Весна Пусић нагласила је да је важно да скуп буде чист од шовинистичких испада.

"Ако неко има потребу и аргументе да изрази свој политички став, свако на то има право. Али мора се признати и да у Хрватској постоје неки закони који су на снази и које треба поштовати", рекла је Пусићева. 

Амбасада САД у Загребу информисала је америчке држављане да због протеста избегавају Јелачићев трг јер постоји могућност да на скупу дође до насиља.

"Иако би протест требало да протекне мирно, могло би доћи до сукоба и избијања насиља. Требало би избегавати места одржавања протеста и бити опрезан ако се нађете у близини било каквих већих окупљања или протеста", саопштено је из америчке амбасаде.

Мањине, па тако и Срби, по уставном закону о правима националних мањина и законима који из њега произлазе, имају право на употребу свог језика и писма у општинама, градовима и жупанијама где их је више од 33 одсто према попису становништва из 2011. године. Према резултатима прописа, то право могли би остварити у 21 општини и два града - Вуковару где живи 35 одсто Срба и у Врбовском.

Ветерани и странке деснице тражили су 10, 20 или 50-годишњи мораторијум на увођење ћирилице, а најновији захтев је проглашавање Вуковара местом пијетета које ће бити изузето из примене закона.

Договором владе и представника Срба ћирилица би у Вуковар требало да буде уведена по завршетку локалних избора, односно почетком јуна.