Сучељавање Вујановића и Лекића

Двојица председничких кандидата, Филип Вујановић и Миодраг Лекић, суочили су се у дуелу пред камерама Телевизије Црне Горе, који је протекао у међусобном оптуживању и изношењу потпуно супротних ставова о свим питањима која оптерећују црногорско друштво, једино су се сложили да питање уласка земље у НАТО треба решити на референдуму.

Вујановић је председнички кандидат владајуће Демократске партије социјалиста и актуелни шеф државе, док Лекић наступа као независни кандидат кога су подржале све опозиционе странке.

Лекић је поновио ранију оптужбу да је Вујановић деградирао функцију председника Црне Горе, јер се током додасашњег мандата није мешао у свој посао.

"Ви сте само продужена рука и чиновник своје партије. Механички сте потписивали законе, а ја то не бих радио, већ бих их вратио парламенту ако не одговарају интересима Црне Горе. Никада, такодје, нисте критиковали ниједан потез Владе Црне Горе", рекао је Лекић.

Он је поручио да би, за разлику од Вујановића, био аутономан председник, а једину нестабилност довео би криминално-мафијашким структурама.

Вујановић је одговорио да никада није био чиновник партије и да је увек имао своје мишљење, додајући да Лекић не зна шта су надлежности председника Црне Горе, нити познаје Устав те државе.

"Председник државе не улази у садржај закона већ само оцењује да ли су у складу са Уставом. Све друго било би деградација парламента као законодавне власти", истакао је он, додајући да би Лекић својим схватањем унео хаос у правни систем.

Лекић је одговорио да не би био аутократа, већ би само био активан када је у питању садржај закона.

Вујановић и Лекић изнели су потпуно опречна виђења економске ситуације у Црној Гори.

Председнички кандидат ДПС-а и актуелни шеф државе казао је да Црну Гору види као инвестиционо привлачну дестинацију, а са реализацијом низа развојних пројекта доћи ће до унапређење квалитета живота свих грађана.

Лекић је, с друге стране, навео да је црногорска економска реалност потпуно другачија, односно да влада велико незадовоиљство грађана, незапосленост и да је све више затворених фабрика.

Вујановић је негирао Лекићеве наводе да је Црна Гора пред банкротством, додајући да, "за разлику од противкандидата, добро знам како се живи у Црну Гору, јер стално борави у њој. Лекић је у заблуди и очигледан је хендикеп то што дуго није боравио у Црној Гори".

Лекић је одговорио да Вујановић потпуно лежерно гледа на социјално раслојавање у Црној Гори и на злоупотребе приликом запошљавања које су изашле на видело са афером "Снимак".

Вујановић је казао да је увек давао допринос борби против организованог криминала и корупције, подстичући и државне органе да то раде, додајући да дели став Брисела да се афера "Снимак" мора правно и политички испитати.

Лекић је рекао да је Црна Гора често експонирала сервилну спољну политику, што је Вујановић негирао.

"Са поносом и задовољством могу да кажем да немамо нити једно отворено питање са било којим суседом. Црна Гора је, такође, опредељења да буде поуздан партнер у регион", навео је Вујановић.

Када је у питању Косово, Вујановић је казао да се залаже да се у дијалогу Београда и Приштине нађе решење, док је Лекић упитао зашто се није бринуло о питању црногорске мањине на Косову пре него што је призната косовска независност, и истакао да је о питању признања Косова требало консултовати грађане.

Лекић је рекао да, ако је већ призната држава Косово, онда је условљавање размене амбасадора решавањем питања црногорске мањине на Косову јефтини блеф. Вујановић је одговорио да је признање Косова било слеђење реалне ситуације и политике Европске уније.

На Вујановићеву констатацију да је Црна Гора следила ЕУ када је у питању признање Косова, Лекић је указао да постоји пет чланица Уније које нису признале ту државу и оценио да је Влада Црне Горе предала Превлаку Хрватској без икаквих дипломатских активности, али је три године обмањивала јавност да су вођени преговори.

Вујановић је одговорио да Лекићу недостаје информација о Превлаци и понудио да му да документацију о том питању.

Он је одбацио и Лекићеву тврдњу да је некадашњој хашкој тужитељки Карли дел Понте нудио да се у црногорским манастирима поставе шпијуни да виде да ли се тамо крију хашки оптуженици.

Вујановић је казао да је то понудио митрополит Амфилохије, јер је био згранут причом да се у манастирима крију хашки оптуженици, а да је он само то пренео Карли дел Понте. 

У поноћ између петка и суботе наступиће предизборна тишина, а у недељу на 1.100 бирачких места око 510.000 грађана Црне Горе имаће могућност да својим гласом одреди ко ће од два кандидата бити шеф државе у наредних пет година.