"Швајцарац" заробио и Хрвате

Хрватским грађанима који су узели кредит у швајцарским францима сада су рате веће и 100 одсто. Баш као и грађани Србије, Хрвати нису имали искуства са таквом врстом кредита, па се дешава да неки су неки људи после пет година отплатили само минималан део дуга.

Горану Алексићу рата је већа за 50 одсто, а главница, у еврима, већа је за 15 одсто него на почетку отплате. Без договора државе и банака, незадовољни грађани тешко да ће се извући из кризе.

Горан Алексић из Удружења "Франак" предлаже да се све преостале главнице поново обрачунају по курсу с почетка кредита и да се камате транспарентно приказу, јер се одређују једностраним одлукама Банке.

"То је супротно закону о облигационим односима. И у Србији је тако, међутим код вас су донете мере 2011. године у вези с тим, које ми још чекамо, и питање је да ли ћемо их дочекати", каже Алексић.

У међувремену, покренуте су тужбе против осам банака. Првостепене пресуде очекују ове, а правоснажне за две или три године.

Економиста Дамир Новотни не верује у скоре резултате тих спорова, посебно ако се, како каже, зна да је Хрватска народна банка упозоравала на ризик задуживања у швајцарској валути.

"Неке банке нису упозоравале на ризике и у тим појединачним случајевима су шансе веће да добију спор. Златно правило је да се кредити могу давати само у оној валути у којој се остварује доходак. То је посебно изражено у кризним временима кад долази до међувалутарних промена, које онда стварају потешкоће у враћању кредита", објашњава Новотни.

У Хрватској се припрема закон који ће лимитирањем камата штитити грађане који узимају потрошачке кредите. Међутим, за више од 100.000 грађана биће касно.