Нимиц поново безуспешан

"Обе стране су изнеле своје позиције, шта могу, а шта не могу прихватити. Треба нам више времена да видимо где смо", изјавио је Нимиц након сусрета са грчким преговарачем Адемантиосом Василакисом у Атини.

Грчко-македонски спор око имена Македоније оптерећује односе две државе још од распада бивше Југославије, а последње поглавље те кризе, пре неколико месеци, довело је и до снажног противљења Атине да се северни сусед укључи у чланство НАТО.

Нимиц је, такође, поручи грчким и македонским преговарачима да, укључивањем нових захтева, не компликују беспотребно ионако сложени дијалог, пре свега након што је македонски премијер Никола Груевски затражио да се паралелно реши питање македонских изгнаника из Грчке и призна каконски непризната Македонска православна црква.

"Питање имена је тешко и зато нема потребе да се оптерећујемо другим питањима... Фокусирајмо се на проблем имена и покушајмо да нађемо решење", рекао је Нимиц, који је у четвртак у Скопљу разговарао и са највишим званичницима македонских власти.

Изасланик УН је, међутим, рекао и да разговорима било речи и о другим, споредним питањима, од којих су нека "директније, а нека индиректније повезана са спором". "Због тога сам предложио да се та питања оставе по страни јер само оптерећују решавање, ионако тешког и сложеног питања", рекао је Нимиц.

Након јучерашњих сусрета у Скопљу, Нимиц није изнео своје предлоге о решењу спора. Медији, позивајући се на дипломатске изворе, наводе да се ради о предлозима према којима би се Македонија звала "Северна Република Македонија" или "Горња Република Макеоднија", или модификације тих имена.

Нимиц је и Македонцима и Грцима објаснио да међународна заједница нема намеру да завађеним странама поставља рокове за решење кризе, наводећи да ће се решење пронаћи онда када обе стране буду задовољне предложеним решењем.

Проблем око имена некадашње југословенске републике, беспотребно, оптерећује односе две државе још од осамостаљења Македоније 1991. године, а Грчка је северном суседу чак, током 19 месеци 1993-94. године увела оштру економску блокаду, која је укинута тек након озбиљног притиска међународне заједнице.

Суштину проблема представља грчки став да се име Македонија може користити само за северну покрајину те државе, инсистирајући на историјском наслеђу које води порекло још од времена Александра Македонског.

Позивање на наслеђе славног античког државника и војсковође није страно ни властима у Скопљу, који су његовим именом крстили аеродром у престоници.

Од 1993. године, привременим споразумом, који је такође постигнут под патронатом светске организације, Македонија у међународним организацијама користи рогобатно име "Бивша Југословенска Република Македонија", док се у билатералним односима са већином држава употребљава уставни назив те држава "Република Македонија."

Повезана вест:
Нимиц: Решити спор за неколико месеци